Ko je naš, a ko nije naš? – Sveti Teofan Zatvornik

Ko je naš, a ko nije naš? – Sveti Teofan Zatvornik

Predlažemo vašoj pažnji neprocenjivo važan tekst svetog Teofana Zatvornika koji može uvek da nam služi kao provera – da li grešimo protiv Crkve, da li je naša vera drugačija od vere naše svete Majke – Pravoslavne Crkve. Sveti Inokentije Moskovski, Apostol Amerike i Sibira je govorio da su dogmati Crkve prva i najvažnija stvar koju misionar mora da zna i da se drži. I to je potpuno jasno, jer čovek može da pomogne obraćenju bližnjeg samo i jedino ako govori Istinu koja će sama menjati čoveka. Ako čovek želi da govori sa bližnjim o Hristu, prvo što mora da ima na umu jeste da govori ne ono što on misli da je Hristos, Crkva, spasenje, već ono što nam o tome govori Sveta Pravoslavna Crkva – „stub i tvrđava Istine“ (1 Tim. 3:15). Veliki misionar Hristove Crkve XIX veka nam svojim dragocenim savetom u tome pomaže.

 

* * * * * *

Ko veruje i ispoveda je Bog jedan po prirodi i trojičan u licima – Otac, Sin i Duh Sveti i da ova tri nisu imena jednog i istog lica i nisu nazivi različitih dejstava tog istog lica, već tri Ipostasi jednog Božanstva – taj je naš.

Ko veruje i ispoveda je ovaj svesavršeni Triipostasni Bog po Svojoj slobodnoj volji, bez ikakve unutrašnje i spoljašnje neophodnosti za šest dana samo Svojom rečju stvorio ovaj svet, ne slivajući se sa njim, već prebivajući u Sebi ceo i nepromenjiv, iako je i svudaprisutan i sve ispunjava – taj je naš.

Ko veruje i ispoveda da sveblagi Bog stvoreni svet nije prepustio na volju sudbine i nije ga okovao nekom neumoljivom neophodnošću, već sa istom slobodom i vlašću kojom ga je i stvorio i upravlja njime i brine se o svakom stvorenju, a tim pre o razumnom stvorenju sve slobodno usmeravajući ka Svojim blagim ciljevima, ne vezujući se zakonima prirode koji nisu ništa drugo do izraz Njegove volje i zato potpuno podležu Njegovom slobodnom htenju i izmeni tamo gde to zahteva Njegova neograničena premudrost – taj je naš.

Ko veruje i ispoveda da smo mi, budući stvoreni za svagdašnje opštenje sa Bogom i neizmenjivo blaženstvo sa Njim u praroditeljima našim, narušavanjem Njegove zapovesti otpali od Njega, navukli na sebe Njegov pravedni gnev i potpali privremenom kažnjavanju i večnoj kazni. I da zato svako vidljivo zlo koje osećamo, unutrašnje ili spoljašnje, ne predstavlja naše prirodno stanje ili posledicu naše ograničenosti, već direktan plod greha, kaznu koja se samo milošću Božijom obraća u očišćujuće oruđe za nas, pod uslovom vere, pokajanja, smirene pokornosti volji Božijoj – taj je naš.

Ko veruje i ispoveda da je Gospod pokrenut ljubavlju, ne trpeći da Njegovo ljubljeno stvorenje – čovek – gine u takvom tragičnom položaju, odlučio da siđe na zemlju, primi na Sebe ljudsku prirodu, Svojim stradanjem i smrću zadovolji pravdu Božiju i nakon vaskrsenja se vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca i ponovo otkrio čoveku slobodan pristup živom bogoopštenju – taj je naš.

 Ko veruje i ispoveda da su sve obnavljajuće Božanske sile „potrebne za život i pobožnost“ (2 Pet. 1:3) ostavljene od Gospoda u Njegovoj Svetoj Crkvi kao jedinom mestu našeg isceljenja i da deluju u njoj Duhom Svetim kroz Svete Tajne i druge osvećujuće ustanove nad svim ljudima koji im pristupaju sa verom otvorenim srcem i da drugog sredstva za primanje blagodatnih sila nema i ne može biti, kako i koliko god bi zamišljali i maštali da se oduhove neki maštari – taj je naš.

Ko veruje i ispoveda da je svakom ko traži spasenje pre svega neophodno da se pokaje, sa čvrstom odlučnošću da više ne greši makar ga to koštalo života; zatim da pristupi tajni Pričešća za dobijanje blagodati radi jačanja u dobru svojih prirodnih sila; zatim da revnosno ide putem Hristovih zapovesti u okviru celokupnog  osvećujućeg poretka i molitvi Crkve koje su suštinski neophodne za razgorevanje duha blagodati u nama, pod uticajem samopožrtvovanih podviga i umrtvljivanja strasti, dok na kraju ne dostigne u svetlu oblast bestrašća i čistoće, u meru rasta punoće Hristove (Ef. 4:13) – taj je naš.

Ko veruje i ispoveda da ljudi koji idu ovim putem stupajući u opštenje sa Bogom, stupaju istovremeno i u opštenje sa nevidljivim svetom – Anđelima i svima Svetima koji su ugodili Bogu i pribegavajući njihovom zastupanju dobijaju od njih, a najviše od Prečiste Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije, naše svemoćne Zastupnice i Zaštitnice, blagovremenu pomoć – taj je naš.

Ko veruje i ispoveda da će se zbog prvorodnog greha duša razdvojiti sa telom dejstvom smrti i prebivati u takvoj odvojenosti do budućeg Vaskrsenja i suda, ili hraneći se nadom večnog blaženstva, ako je u svemu sledovala volji Božijoj, ili mučeći se strahom večnih muka, ako se protivila zapvoestima Gospodnjim – taj je naš.

 *

 Ko ne veruje u Svetu Trojicu i misli da Otac, Sin i Sveti Duh nisu Lica jednog Božanstva, već samo imena jednog lica – taj nije naš.

 Ko odbacuje Božije stvaranje i promisao i drži se ubeđenja da je svet sa svim stvorenjima u njemu nastao slučajno i da se sam sobom upravlja – taj nije naš.

Ko mašta da dobije osvećujuću silu Božije blagodati na neki skriven, nevidljiv način, a ne putem koji predlaže Sveta Crkva – taj nije naš.

Kome je tuđe opštenje sa Svetima i ko sa prezirom odbacuje njihovo zastupništvo isto kao i pogubno dejstvo duhova zlobe podnebeske – taj nije naš.

 Ko odbacuje duhovnost duše, njenu besmrtnost, buduće vaskrsenje naših tela i večno plaćanje svakome po dleima njegovima – taj nije naš.

Ko javno i tajno narušava ustave Crkve Božije, ne smatra za potrebno da drži postove, ispoveda se i pričešćuje, ko ne poštuje svete Praznike i nedelju i umesto njihovog poštovanja na način kako dolikuje, prepušta se bezumnim zabavama i veseljima – taj nije naš.

Ko sa drskim samoopravdavanjem ne čuva čistoću do braka i supružničku vernost nakon ulaska u brak, izmišljajući neki drugu zajednicu umesto blagoslovene od Boga – taj nije naš.

Uopšte, ko sam sebe i druge zanosi neukrotivom samovoljom u načinu razmišljanja i pravilima života – taj nije naš.

*

Neka svako sada primeni ovo na sebe, stavi ruku na srce, i odgovori na pitanje: „Jesi li naš ili naših neprijatelja?“ (Is. Nav. 5:13)

 

 http://orthojournal.ru/ru/component/k2/item/53-%D0%BA%D1%82%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%88-%D0%B8-%D0%BA%D1%82%D0%BE-%D0%BD%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%88

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.