Јеромонах Григорије Светогорац – Исус Христос (Беседе изговорене на радију) – 5. Блажени милостиви

Када су ученици видели Христа како говори са Самарјанком, и понудили му да једе од хране коју су купили, Он им рече: „Храна је моја да вршим вољу Онога који ме је послао у свет, тј. Оца мога.“ Христос је био гладан и жедан нашег спасења. Зато је потребно да и ми чинимо оно што је речено у блаженству о праведности, да будемо жедни нашег спасења.

Онај ко је гладан праведности. гладан је у ствари Христа, „који од Бога постаде правда и освећење наше“. То је глад за Оним који је Сунце праведности које се рађа у душама праведних. Они гледају божанску славу Његову испуњавајући се радошћу и вечним весељем.

Нека и сви ми тражимо најприје Царство Божије и правду његову, да бисмо окусили сладост Његове вечне љубави.

Пето блаженство Господње односи се на милостиве: Блажени милостиви, јер ће бити помиловани.

Исус Христос, који назива милостиве блаженима, Сам је милосрдан и милостив, душтрпељив и многомилостив, према речима пророка Давида. Пошто је Бог милостив и ми би требало да будемо такви. јер потребно је да будемо подобни Њему. Човек који је милостив подражава Господа.

Свети Златоусти говори да је милосрђе велико добро и дар Божији и када га вршимо постајемо Богу подобни, у складу са нашим силама. И наставља свети: „Важније је бити милостив него мртве васкрсавати. Јер, много је важније да даш храну Христу који је гладан, него да васкрснеш мртвог у име Христово. У првом случају ти чиниш добро Христу, док у другом Христос чини добро теби. Награду пак прима онај који чини добро а не онај коме се чини. А награда коју нам Христос даје за милост, коју чинимо у име Његово, највећа је милост Његова.“

Милостив човек даје своме брату људску љубав, а од милостивог Христа прима божанску милост. Такав своме брату даје пропадљива и привремена добра. а добија добра божанска и вечна. Колико више уздигнемо срца наша и колико више љубави дамо браћи нашој, тј. браћи Христовој, толико ћемо више у себи задобити Његове сопствене љубави. Ако срце наше учинимо извором из кога ће тећи љубав према браћи. тада ће и према нама појурити божанска милост из извора милости, Христа.

Бог, говори свети Златоусти, тражи од нас разлог да би нам дао сва Своја добра. Стога, када неко раздаје милостиње ради. тиме се богати, тада је блажен и преблажен. Када се у срцу нашем роди милост, сва небеска блага Божија задобијамо као своја.

* * * * *

Међутим, Бог не жели да просто имамо милости према браћи својој. Бог жели да будемо милостиви са радошћу, отвореног срца. Јер Бог љуби онога који драговољно даје, како каже апостол Павле. Онај ко помаже брату своме и верује да је брат његов сам Христос, треба да буде радостан, јер му се пружила прилика да врши дело љубави. Бесмислено је да ублажавамо бол брата нашег а да се због тога жалостимо.

Онај ко је милостив на начин на који Бог жели, свагда се радује и благодари Господу због тога што је био у прилици да буде милостив. Такав у лицу брата коме помаже гледа Господа, а ово даје крила души његовој која лети високо на небо. Он чује, као некада капетан Корнилије, реч анђела: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. Јер милостиња је у ствари жртва хвале пред милостивим Богом. И како наглашава свети Златоусти, жртвеник милости човекове није камена грађевина на којој се жртвује Христос, већ је то само Пресвето Тело Христово.

Сваки брат Христов, где год да се налази, јесте свештени и свети жртвеник на коме можемо да принесемо жртву љубави. Сваког нашег сиромашног брата, не само да не треба да презремо, већ он за нас треба да буде личност достојна поштовања и части. У Житијима светих читамо да „онај ко чини милостињу сиромашном, Богу позајмљује“. И златоречиви отац нам поставља питање: „Ако Бог од нас посуђује, онда је наш дужник. Да ли, дакле, желиш да у будућем животу имаш Бога за дужника или за судију?“

Заволимо давање милостиње. Заиста се ни једно добро не може упоредити са овим. Милостиња нас чисти од грехова наших и даје нам божанску милост. тј. спасење. Како вели химнописац, свети Јован Дамаскин, на будућем Суду „док ти ћутиш, ова ће те дела бранити. Или још боље, док ти ћутиш, небројена уста ће ти благодарити. Потрчи, дакле, и милостињом купи спасење.“

Нека нико од нас не помисли како немамо довољно добара да бисмо чинили милостињу. Јер милостиња је и чаша хладне воде коју некоме дамо у име Христово. Милостиња је и молитва Христу, за брата нашег. Милостиња је и туга коју осетимо због неког искушења или болести брата нашег.

Бити милостив значи имати срца. Јер. према речима једног великог светитеља, авве Памва, ако имаш срца, можеш се спасити.

Рубрика: Uncategorized

О Аутору ()

Православни мисионарски центар „о. Данил Сисојев“ покренут је на Богојављење 2010. године са циљем да се православни хришћани што више чују и сазнају о испуњавању последње Спаситељеве заповести (Мт. 28:19-20) коју Његова Црква данас извршава. Предлог за стварање самог центра дао нам је Мученик чије име наш центар носи, на неколико дана пре него што је пострадао за Христа. Наш циљ је да, колико је у нашој моћи, помогнемо како спољашњу тако и унутрашњу мисију Цркве. Зато смо покренули једну акцију под називом „500x100“, која за циљ има да окупи 500 ревносних православних хришћана који би донирали 100 динара месечно за потребе мисије Цркве. Ако желите да детаљније прочитате о нашем подухвату, пријавите се ОВДЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *