Jeromonah Grigorije Svetogorac – Isus Hristos (Besede izgovorene na radiju) – 4. Obrezanje i davanje imena Hristu

Jeromonah Grigorije Svetogorac – Isus Hristos (Besede izgovorene na radiju) –  4. Obrezanje i davanje imena Hristu

Očovečenje Hristovo je izraz božanskog snishođenja prema rodu ljudskom. Snishođenje je išlo dotle, da Hristos primi i obrezanje koje je propisivao Mojsijev zakon. Obrezanje Hristovo zbilo se osmog dana nakon Njegovog rođenja. i zato ovaj praznik proslavljamo prvog januara.[1]

Jedna himna, koja se više puta ponavlja u službi ovog praznika, kaže: „Snishodeći Spase naš rodu ljudskom, prihvatio si da poneseš pelene i nisi se gnušao obrezanja telesnog.“ Kao što se, dakle, neki čovekoljubivi lekar, koji želi da izleči smrdljive rane bolesnog, ne gnuša smrada bolesti ljudskih već prilazi bolesnome čoveku i leči ga, tako čini i Hristos.

* * * * *

Sinaksar[2] praznika Obrezanja Gospodnjeg govori da je Gospod iz dva razloga primio obrezanje. Prvo, jer je želeo da zatvori usta jeretika, koji su se usudili da ustvrde kako Hristos nije primio istinsko telo, nego da se samo prividno ovaplotio. I drugo, da ućutka Jevreje koji su ga osuđivali da krši Zakon. Tako, Davalac Zakona, radi našega spasenja, ispunjava ono što je Zakon predviđao. Istovremeno nas, međutim, uvodi u zemlju blagodati. Jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista.

Istina kojoj nas vodi obrezanje Hristovo jeste tajna nerukotvorenog obrezanja, tj. tajna svetoga krštenja. Gospod je umesto nas ispunio ono što je Zakon nalagao, oslobodio nas zakonskog ropstva i dao nam sveto krštenje umesto obrezanja. Sveti Jovan Damaskin kaže da je obrezanje bilo praobraz svetog krštenja. Kao što je obrezanjem odsecan jedan nekoristan deo tela, tako i svetim krštenjem odsecamo od sebe greh.

Tajnom svetog krštenja, životodavni Krst Hristov se utiskuje u srce i um čovekov. Čovek postaje hristos po blagodati. Tako Bog u licu čovekovom vidi lice Svoga deteta, a čovek u licu Božijem prepoznaje svoga Oca. Ovo je obrezanje srca.

Kod Judejaca obrezanje je značilo posvećivanje čoveka Bogu i njegovo odvajanje od onih koji nisu posvećeni Njemu. Ovo posvećivanje Bogu sada savršava sveto krštenje. Sveti Zlatousti govori: „Obeleženi su i Izrailjci, ali obrezanjem. kako se i beslovesne životinje obeležavaju. Obeleženi smo i mi, ali kao sinovi – u Duhu Svetome.“

* * * * *

Jevanđelist Luka, govoreći o obrezanju Gospodnjem, kaže: I kada se navrši osam dana da obrežu dijete, nadjenuše mu ime Isus. Za Judejce je dan obrezanja bio dan u koji se detetu davalo ime. U ovaj dan Hristos dobi ime Isus, koje znači Spasitelj. Tako je Hristos dobio ime koje je značilo ono što je On uistinu i bio: Spasitelj ljudi.

Sveti Nikodim Agiorit o imenu Gospodnjem piše: „Ovo predrago ime Isusovo, mnogi imaše kao najslađu vežbu u svome umu, na svome jeziku i u svome srcu, svi blaženi podvižnici koji se nastaniše na gorama i po pećinama, ali i mnogi laici koji se nalažaše u svetu, svagda govoreći: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me.“ Imena Gospodnjeg sećaše se svakoga časa, i zato ono bi sa njima sa svakim njihovim uzdahom. Ovim imenom izgoniše zle misli i lukave demone, kao što reče sveti Jovan Lestvičnik: ‘Ime Isusovo ustrašuje one koji protiv njega vojuju.'“

Sveti su zavoleli Gospoda i život njihov bio je jedno stalno sećanje na ime Njegovo. A koliko često mi svojim delima ili svojim mislima hulismo na presveto ime Njegovo i tako postasmo povod nevernima ili neprijateljima Crkve da hule na sveto ime Njegovo.

* * * * *

Saglasno svetim ocima, duhovno obrezanje jeste celosno odbacivanje greha, ukidanje truležnosti, ikona naše slobode u Hristu, uzrok našeg osvećenja i put kojim postajemo domaći Božiji. Da bismo mi zadobili ove božanske darove, koje nam prinosi duhovno obrezanje, tj. tajna svetog krštenja, Gospod je i Sam prihvatio da bude obrezan.

Mi verni ulazimo u tajnu duhovnog obrezanja. i primamo pečat životodavnog Krsta i pečat dara Duha Svetoga. Tako primamo dar osvećenja i srodstva sa Hristom i tako postajemo, po blagodati, deca Božija.


NAPOMENE:

  1. Jer se Božić proslavlja 25. decembra. kod nas po starom, a kod Grka po novom kalendaru. Datumi praznika koji će se nadalje navoditi u ovoj knjizi su, dakle. prema starom, tj. julijanskom kalendaru (prim. prev.).
  2. Sinaksar nekog praznika je kraći tekst o datom prazniku koji se čita na bogosluženju (prim. prev.).

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *