Jeromonah Grigorije Svetogorac – Isus Hristos (Besede izgovorene na radiju) – 5. Koji je sišao ca nebesa i postao čovek

Pad prvostvorenih zaista je bio kosmička katastrofa. Čovek i svet postali su podložni truležnosti i smrti. Čovek se odvojio od zajednice sa Bogom i postao svoj sopstveni zatočenik. Pošto se odrekao Boga, oduzeta su mu sva božanska dobra: zajedničarenje sa Bogom, boravak u raju, život bez žalosti. Kao što sveti Zlatousti kaže. čovek je iz raja izašao nag kao što se izlazi nakon brodoloma.

Dok se sam čovek udaljio od Boga, ljubav Božija ostaje nepromenjena. Sveti Zlatousti govori da Bog „videvši pad prvosazdanih i veličinu rane njihove požuri sa lečenjem kako se rana ne bi proširila i postala sasvim neizlečiva“. Pokrenut bezgraničnom dobrotom Svojom. Bog u svome promišljanju nije ostavio čoveka ni jednog trenutka lišenog promisli Svoje. „Toga radi, dopustio je Bog da zajedno sa grehom prvosazdanih dođu i stradanje i smrt. Ne zato da bi tako mučio one koji su zgrešili, već da bolesnom donese lek.“

Najvažnije delo ljubavi Božije prema čoveku jeste dolazak Jedinorodnog Sina Njegovog onima koji su otpali od ljubavi Njegove. Ovo ispovedamo trećim članom Simvola vere: Koji je radi nas ljudi i radi našeg spasenja sišao s nebesa. i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek.

Jevanđelist Jovan nam otkriva veličinu ljubavi Božije: Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni. Avva Isak govori da Bog „dade Sina Svoga smrtnome svetu da bi ga vaskrsao, ne zato što nije mogao da nas oslobodi na drugi način, nego da pokaže ljubav Svoju koja sve prevazilazi. Bog nas je privukao blizu Sebe žrtvom Sina Svoga. Da je imao nešto dragocenije od Sina Svoga, dao bi to nas radi. kako bi rod ljudski privukao blizu Sebe“.

* * * * *

Međutim, nije samo veličina Božije ljubavi beskonačna. To je i priroda dobrote i dostojanstva Božijeg. Bog nije čekao da mu se čovek vrati da bi ga iscelio, nego se sam približio čoveku i postao čovek.

O ovome nam divno govori sveti Zlatousti objašnjavajući Božije čovekoljublje: „Uzvišeni i veliki Bog poželeo je bludnicu, tj. čovečansku prirodu… I šta je učinio? Nije joj poslao nekog slugu, nije joj poslao anđela niti arhanđela, nego je Sam došao… Došao je bludnici i nije se postideo… I kako je došao? Ne ogoljenom prirodom, tj. Božanstvom, nego je postao ono što i bludnica beše, ne po raspoloženju već po prirodi, da se ne bi bludnica preplašila i pobegla. Došao je bludnici i postao čovek… Našao ju je punu rana, razbesnelu. I šta je učinio? Približio joj se. Ona ga vide i pobeže. ‘Čega se plašiš?’ – govori Hristos. ‘Nisam sudija već lekar…’ Zatim joj reče: ‘Nisam li te zasadio u raju?’ Odgovori ona: ‘Da. I kako si odatle izvedena? – Dođe đavo te me uze iz raja. – Zasađena si bila u raju i napolje te je izbacio. Ja te, dakle, sadim u raju mome i o tebi se staram, ja Gospod nebesa.’ Stara se Hristos o prirodi našoj. đavo se približava i biva pobeđen.“

Na isti način je to Hristos objasnio u priči o dobrom Pastiru koji „ne ostaje sa devedeset i devet ovaca da čeka da se nazad vrati ona jedna izgubljena ovca Njegova, nego Pastir dobri ide i traži je, i kada je nađe stavlja je na pleća svoja i vraća je u tor“. Vraća je jednom i jedinstvenom stadu, pod brižnim okom jedinstvenog dobrog Pastira.

Kada čovek oseti veličinu božanske ljubavi. počinje da želi da ljubi Boga. I ostvaruje se reč jevanđeliete Jovana: „Zavolesmo Hrista jer je prvo On zavoleo nas.“ Stoga je, dakle, naša ljubav prema Hristu, odgovor na ljubav Njegovu.

* * * * *

Ovaploćenje Hristovo je najveća tajna Crkve. U ovoj tajni službu ima Presveta Bogorodica. Ona je ponudila svoj svesveti život da se ovaploti Sin Božiji. Presveta zaista jeste Bogorodica. jer Hristos jeste istiniti Bog. Sveta Djeva je na zemlju donela božansku ljubav i Gospod se ovaplotio. Zato svaki verujući veliča Presvetu i trudi se da je svojim životom podražava.

Neka bi život naš bio neprestani pokušaj da svim srcem zavolimo Hrista i da večno živimo blizu Njega i Presvete Majke Njegove.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *