Jeromonah Grigorije Svetogorac – Isus Hristos (Besede izgovorene na radiju) – 11. Neporočna stradanja i pogrebenje Gospodnje

Sveti Jovan Damaskin piše da je svako delo i čudotvorstvo Hristovo veoma veliko i dostojno divljenja, ali da je od svega, divljenja najdostojniji Časni Krst Njegov, jer je Raspećem Gospodnjim uništena smrt, oprošten je praroditeljski greh, darovano je vaskrsenje, otvorena su vrata raja, a mi smo postali deca Božija.

Stradanje Hristovo i Krst jesu projava velike ljubavi Božije prema čoveku, ali i veličine greha koji počinismo neposlušavši zapovest Božiju u raju. Rana greha beše smrtonosna pa je za naše lečenje bilo neophodno da Hristos postane čovek i da bude raspet. Prema svetom Grigoriju Bogoslovu: „Bi nam potreban Bog ovaploćen i smrtan.“

Ono što je čoveku bilo neophodno da bi se iscelio ponudila mu je velika ljubav Božija: Bog dade svoga Sina Jedinorodnog. Naime, sam Sin dobrovoljno sebe prinosi za život i spasenje sveta. Reče Hristos: Pastir dobri život svoj polaže za ovce. Ja sam pastir dobri. Zato me Otac ljubi.jer ja život svoj polažem… Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Ovoj dobrovoljnoj žrtvi Hristovoj Crkva uznosi himne pojući: „Došao si Gospode da dobrovoljno stradaš.“

U događaju Hristovog Raspeća saprisustvuju i vrhunsko smirenje i vrhunska ljubav Gospodnja. Naime, bezgranična ljubav Hristova prema nama, dovela ga je do bezgraničnog smirenja. Tako je Krst postao presto božanske ljubavi, i istovremeno presto Carstva slave. Tačnije rečeno, pošto je Krst postao presto božanske ljubavi, on je istovremeno postao i presto Cara slave. Kada se približilo vreme stradanja Njegovog, Hristos reče: Došao je čas da se proslavi Sin Čovječiji. Kao što sveti Zlatousti kaže, pre Hrista krst je označavao poniženje i mučenje, a sada je postao znak slave i časti. Ljubav Hristova je pretvorila simvol nečasne smrti u simvol slavnog života.

Tokom Velike sedmice slušamo u Sinaksarima o stradanjima koja je Hristos pretrpeo radi našega spasenja. Kako poje Crkva, svaki ud Svetog Tela Njegovog pretrpeo je nas radi po jedno obeščašćenje: glava – trnov venac, sveto lice Njegovo – pljuvanja, obrazi – šamaranje, usta – sirće, uši – uvrede i bogohuljenja, leđa – šibanje, rebra – koplje. ruke i noge – klinove. Konačno. Gospod podnese smrt, pogrebenje i silazak u ad.

Podnevši sve ovo, Hristos postade za ljudsku prirodu početak svakog dobra. Postade uzrok večnog života i ulaz u Carstvo nebesko. Jer Hristos, Jagnje, umre radi svih, spasavajući čitavo stado Svoje i predajući ga Bogu Ocu.

* * * * *

Hristos je sišao sa Očevog prestola na zemlju da pronađe čoveka. I tražeći ga sišao je sve do ada. Sveti Jovan Zlatousti o tome kaže: „Adam sagreši i umre. Hristos ne sagreši ali umre. Zašto? Pošto je Adam sagrešio i postao dužnik smrti, đavo ga je držao zarobljenog. Hristos dođe i položi smrt svoju u korist zarobljenoga, da bi ga oslobodio okova smrti.“

Hristos, vaskrsenje i život. biva pogreben: „Tebe, Život, položiše u grob, Hriste, i užasnuše se vojske anđelske, slaveći Tvoje snishođenje“. pevamo na Statijama na Veliki petak. Ad primi u sebe Davaoca života, a sila njegova se oduze. I ne hoteći to, ad otvara svoja vrata i mrtvi bivaju oslobođeni. Sveti Grigorije Palama kaže da je Hristos sišao u ad. jer je bilo potrebno da se jevanđelje objavi i onima koji su se onde nalazili. Bilo je potrebno da se i njima otkrije ikonomija božanske ljubavi. da im se podari oslobođenje od ropstva demonima, osvećenje i obećanja budućih dobara.

Neka bismo, gledajući Gospoda uzdignutog na Krstu. razumeli da se onde našao zbog naših sagrešenja. Pa, ako je On prihvatio da radi nas bude raspet, odlučimo i mi da budemo raspeti s Njim, radi našeg spasenja. A saraspetost sa Hristom znači kloniti se svakoga greha. Budimo pogrebeni sa Gospodom da bismo sa Njim i vaskrsli, e da bismo večno pojali ljubavi Njegovoj.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *