Izveštaj Sv. Sinodu Srpske Pravoslavne Patrijaršije o misiji u Češkoj II – Sveštenoispovednik Dositej Zagrebački

Izveštaj Sv. Sinodu Srpske Pravoslavne Patrijaršije o misiji u Češkoj II – Sveštenoispovednik Dositej Zagrebački

Svetom Sinodu Srpske Pravoslavne Patrijaršije
Beograd
(šesti izveštaj)

Sinoć (23. aprila na Đurđevdan) vratili smo se iz Olomouca. Na putu smo proveli tri dana. U Našem petom izveštaju nagovestili smo olomoučanima da ih što skorije posetimo kao i o našem obećanju da ćemo im želju ispuniti.
Zanimljivo je bilo ovo naše putovanje. Olomouc je udaljen od Praga 250 km i leži istočno od njega. Olomouc je glavna varoš – okružno mesto Moravske, ima preko 40.000 stanovnika. Varoš je stara i od uvek je bila jaka duhom klerikalizma. Česi su ovde u većini, ali ima dosta Nemaca i Jevreja. Olomouc je sedište arhiepiskopa, ima u njemu mnogo starih hramova; više bogoslovske škole i nekoliko katoličkih manastira i duhovno-verskih ustanova.
Baš zbog svega ovoga, Mi smo bili oprezni u izvođenju Naše namere da zvanično posetimo tamošnju opštinu Čehoslovačke Crkve. Istina je i to da pre godinu dana u Olomoucu nije bilo ni jednog pristalice ove crkve a da sada ima preko 10.000 (!) i da smo mogli računati u svakoj eventualnosti na ovu masu, ali je opreznost Naša ipak bila blagorazumna, što će se iz daljeg izlaganja videti.
Preko ovdašnjeg našeg Poslanstva nadležne vlasti u Pragu bile su izveštene da će 22. aprila (5. juna, baš na sam dan Vaznesenja Gospodnjeg po novom kalendaru) biti otslužena pravoslavna zaupokojena Sv. Liturgija u Olomoucu i da će posle toga biti preliveni grobovi srpskih vojnika, koji su na tamošnjem vojničkom groblju sahranjeni. Ovdašnje Ministarstvo Vojno („Narodne odbrane“) saglasilo se bilo da Sv. Liturgiju možemo otslužiti u starom olomouckom katoličkom hramu sv. Marije Snežne, koji sada služi kao vojnička crkva i nema svoje parohije. U ovom su hramu služili i za vreme rata (pod Austrijom) i pravoslavni sveštenici za ovdašnje pravoslavne internovane — zarobljene vojnike.
Sem Naših pratioca (svešt. i profesora Dr Radivoja Josića, sveštenika M.Crvčanina i protođakona Lzub.Niketića) sa Nama je pošao u Olomouc i predstavnik našeg Poslanstva, sekretar Dr Sv. Đorić i ruski naučnik i profesor ovd. univerziteta Vl. Jastrebov. A i hor ruskih pevača poveli smo sa sobom da bi sv. Liturgija bila što svečanija i da bi narod koji prvi put čuje našu sv. Liturgiju video i čuo svu lepotu njenu i zavoleo je.
Kad smo se 21. aprila (4.V) krenuli u određeno vreme iz Praga na put, doznali smo da je arhiepiskop olomoucki g. Stojan, takođe u vozu i da se vraća kući iz Praga kuda je doputovao tek pre jednog dana.
Na stanici u Olomoucu dočekali su Nas viđeniji članovi iz oblasnog moravskog odbora Čehoslovačke Crkve i naši studenti iz Brna, koji su i ovamo kao i ranije u Hudobin, došli da pozdrave svoju braću dobrodošlicom.
Naš pratioc i referent poslanstva sveštenik M. Crvčanin, odmah po dolasku otišao je kod predstavnika vojnih vlasti i predao pismo kojim se saopštava, da Ministarstvo Vojno razrešava da sv. službu možemo otslužiti u hramu sv. Marije Snežne. Pročitavši pismo vojni pretstavnik odgovorio je, da on lično još nije dobio nikakav nalog iz Praga po ovoj stvari i zamolio je našeg pretstavnika da dođe posle 2 časa za definitivan odgovor. Zaista posle 2 časa odgovor je došao, ali negativan. Vojne vlasti iz Olomouca su nam saopštili, da je Ministarstvo Vojno iz Praga depešom izvestilo vojne vlasti, da se hram Sv. Marije Snežne ne može ustupiti za pravoslavno Bogosluženje, nego nam se preporučuje jedan protestantski hram ili eventualno dozvoljava se, da se služba može otsluživati i na otvorenom prostoru.
Mi se nismo morali dugo čuditi ovakvom preokretu stvari. Katoličke novine — olomoucke, koje su već nekoliko dana čisto provokatorski pripremale svoje revnosne čitaoce za Naš dolazak, baš kad smo otišli u Olomouc, u večernjem izdanju, na prvoj strani krupnim slovima objavile su ovo: „Katoličkom sveštenstvu velikoga Olomouca!“ — Listovi koji služe ovdašnjim sektantima (t.j. Čehoslovačkoj crkvi) „Pozor“ i „Čehoslovački dnevnik“ objavljuju da će sutra o velikom prazniku Vaznesenja Gospodnje srpski episkop Dositej služiti u 10 č. u katoličkom hramu sv. Marije Snežne „srpsku (!) liturgiju“. Namera episkopa Dositeja je protivpravna i protivna zakonima, jer mu niko za nju nije dao dozvolu, jer ovaj hram pripada katolicima. Pozvamo sve vas da sutra dođete u hram sv. Marije Snežne. Ako ovakom pisanju dodamo još i to, da su više vlasti većem delom činovnici iz austrijskog vremena, pa valjda i hitno putovanje u Prag i povratak idućeg dana opet u Olomouc arhiepiskopa Stojana — onda cela ova istorija izgleda više naivna nego li tragična.
Mi se nismo odupirali ovoj novoj odluci, nego smo se rešili da ono, radi čega smo došli, po svaku cenu ostvarimo, sa čime je bio potpuno saglasan i delegat g. Ministara Hribara.
U prostranom dvorištu na otvorenom mestu „Kameniuma“, bio je namešten presto sa svim što je potrebno za sv. Liturgiju. U 10 časova pre podne kada smo stigli na ovo mesto, dvorište je bilo već ispunjeno nepreglednom masom pobožnjega sveta. Prolazeći pored crkve Sv. Marije Snežne videli smo nešto skupljene dece i nekoliko policajaca. Nerazumna naša u „Hristu braća“ mislila su da ćemo Mi kao i oni biti nerazumni i da ćemo silom pokušati da se dobijemo onoga što Nam je bilo zaista u Pragu pred našim polaskom za Olomoucu ne samo obećano, nego i obećano na hartiji i u vidu raporta napisano bilo. Oni su se i u svemu prevarili, pa i u nadi da će hiljade i hiljade rimokatolika nagrnuti da čuvaju svoj hram od „bezbožnika“, koji hoće da služe „srpsku Bogoslužbu“, jer je oko crkve zaista bilo nekoliko hiljada iskupljenih, ali ne rimokatolika nego svesnih Čeha, pravih Slovena, i pravih sinova crkve narodne, crkve Čehoslovačke, koji su došli da vide sigurno prvi put pravoslavnoga vladiku i da se sa njime iskreno, srdačno pomole za duše onih koji su živote svoje položili za veru i otadžbinu, a trošna i iznurena od teških muka i nevolja tela kojih počivaju u neposrednoj blizini njihovoj. Na glas da srpski vladika neće služiti u hramu sv. Marije Snežne, sva je ova masa pohitala u „Komenium“ (ogromna zgrada za prosvetu posvećena Janu Komenskom, koji je takođe osetio na sebi surovu i bezdušnu ruku otuđenih od svoga rada i imena). Ono što se nije moglo da smesti u prostrano dvorište, pohitalo je da i kroz mnogobrojne prozore koji gledaju u dvorište primi učešće u ovoj retkoj i svečanoj službi.
Sveta Liturgija je protekla u najvećem radu i tišini. Bila je veoma svečana, a ruski hor, kao i hor naših studenata iz Brna, uveličavali su je. Silan je bio trenutak kada se pojavio prestavgšk naše Otadžbine sa divnim vencem ukrošenim našom trobojkom na kojoj su bila potpisana slova: „Blagodarna Otadžbina svojim neumrlim sinovima na čijim mukama počiva sloboda i veličina njena“. Na kraju sv. Službe Mi smo održali propoved u kojoj smo se zahvalili prisutnima za mnogobrojno saučešće u našoj molitvi za naše sinove, molili ih da se u svojim molitvama za njihove sinove sete i naših sinova.
Posle Nas je govorio prof. Havlinek, član Saveta Crkve Čehoslovačke i pozvao ceo ovaj narod da se u miru i redu krenu do vojničkog groblja gde su sahranjeni naši vojnici, jer ćemo i Mi tuda poći i tamo odslužiti parastos.
Veličanstvena je bila ova manifestacija. Na prostoru od 4 km., a na čelu sa crnom zastavom pružala se masa naroda u većim i manjim grupama. Čini Nam se da niko nije izostao. Otslužili smo tu kraj grobova parastos; prelili grobove vinom a delegat našeg poslanstva Dr Sv. Đorić, uz prikladnu reč, položio je venac na jedan od grobova. Posle parastosa, cela ova masa, od nekoliko hiljada duša, odpevala je: „Oj sloveni“, češku i našu himnu – sa najvećim oduševljenjem.
Za tim je bio u sali divnoga olomouckog parka priređen svečani ručak. Bile su tom prilikom proiznesene srdačne i bratske zdravice i reči. Česi, Rusi i Srbi su odkrivali svoja srca i otuda su se izlivale reči koje su se vekovima tajile i sada kao najdragocenije miro razdragale bratske duše.
U 5 časova po podne u jednoj prostranoj sali „Komeniuma“ bio je svečani —duhovni koncerat priređen od Čehoslovačke Crkve.
I ovde su bile proiznesene opet srdačne reči u slavu i čast naše vojske, naroda i Sv. Crkve naše, Njenoga Poglavara Njegove Svetosti Patrijarha i ostalih članova naše Crkve.
U veče istoga dana bila je bratska večera više intimnoga karaktera. Sem nas — zvanice, bili su prisutni i članovi Saveta Čehoslovačke
Crkve sa svojim porodicama. Svi su bili zadovoljni i prezadovoljni svečanostima ovoga dana.
Idućeg dana, u petak 6. maja (na naš Đurđev dan), ispraćeni od vidnijih članova crkvenog Saveta Mi i naši pratioci krenuli smo za Prag, kuda smo i stigli predveče istoga dana.
Nekoliko puta u razgovoru sa Članovima crkvenog Saveta, u toku ova tri dana našeg bavljenja u Olomoucu, rečeno Nam je bilo da se oni nadaju, da će im naš Sv. Sinod izaći u susret i da će im na poslednju rezoluciju dati zadovoljavajući odgovor.
Naš put u Moravsku kako se vidi iz ovog našeg izveštaja potpuno je zadovoljavajući. Ako se uzmu naročito u obzir duh u Olomoucu i sve okolnosti koje ovde još dominiraju a i neizvesnost, pa i neprijatnosti kojima smo mogli biti izloženi – Mi možemo biti više nego zadovoljni. Božija milost pratila Nas je i na ovome putu; pomoć Njegove svete Desnice osećali smo na svakom koraku.
Nadamo se da će Sv. Sinod biti zadovoljan ovim Našim izveštajem i da će Nam pružiti potporu.

Svetom Sinodu ponizan i poslušan – Episkop Niški, Dositej

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *