Govorio sam mu: „Tebe će ubiti!“ – On mi je odgovarao: „Šta je sa tobom? Ja nisam dostojan“ – o.Oleg Stenjajev o svom prijatelju, sveštenomučeniku Danilu Sisojevu

Govorio sam mu: „Tebe će ubiti!“ – On mi je odgovarao: „Šta je sa tobom? Ja nisam dostojan“ – o.Oleg Stenjajev o svom prijatelju, sveštenomučeniku Danilu Sisojevu

 Jako lep i dirljiv intervju u kome o.Oleg Stenjajev, dugogodišnji prijatelj i saborac sveštenomučenika Danila sa nama deli svoja sećanja i uspomene na ovog čoveka Božijeg. Mogu se videti neke od osobina karaktera oca Danila, ali i njegovi bogoslovski pogledi na pitanja koje su prilično aktuelna i u našoj pomesnoj Crkvi. Da li je duša svesna nakon smrti, da li čovek prestaje da bude ličnost nakon smrti? Kakav je njegov stav bio prema papi rimskom? Iz ovog intervjua možemo naučiti i kakav stav treba da ima pravoslavni misionar u kontaktu sa ljudima drugih verovanja i ubeđenja, stav koji je krasio i sve Svetitelje…

 * * *

19. novembra 2009. godine u hramu apostola Tome ubijen je istaknuti misionar, sveštenik Danil Sisojev. Njegovo delo se nastavlja: izdaju se njegove knjige, sprovodi se nastava u misionarskoj školi koju je osnovao, dobrotvorni fond osnovan u njegovom ime pomaže porodicama poginulih sveštenika.

Zamolili smo prijatelja i saborca oca Danila, protojereja Olega Stenjajeva da podeli sa nama svoja sećanja.

 * * *

On nije pitao, kako stoje stvari

 Upoznali smo se sredinom devedesetih. Ja sam bio sveštenik, a on đakon. U to vreme je došao u naš centar za rehabilitaciju ljudi koji su postradali od netradicionalnih religija i rekao da želi da se bavi time. Uskoro je sa blagoslovom episkopa počeo da drži biblijske besede na Kurtickom podvorju. Od tada smo bili stalno u kontaktu.

Dešavalo se da sedim u trpezariji pri hramu, a on dolazi i zadaje mi bogoslovsko pitanje neverovatne težine. I počinjemo da razmatramo – sedimo sat, dva… On je time živeo. Obično prilikom susreta pitaju: „Kako si? Kako zdravlje?“ A tu je bio čovek koji je živeo, neprestano razmišljao o Bogu, Njegovom Carstvu, Večnom Životu.

„Ja ljubim ove ljude“

Jednom smo počeli da govorimo o papi rimskom i ja sam izneo brigu da je moguć smer na (ekumenističko) zbližavanje sa rimokatolicima. On mi govori: „da, ja sam spreman da ga priznam za papu – samo neka primi sve pravoslavne dogmate, ispovedi ih, pročita na papskom saboru. U čemu je problem?“

Njegova misija nikada nije imala agresivni karakter. Dovoljno je pogledati video-zapise njegovih polemika. Na žalost, prekidi između izlaganja nisu snimljeni. Tokom polemike postojali su prekidi kada bi svi u sali počinjali da govore jedan sa drugim. Oko oca Danila su stajali muslimani, momci sa bradama. Oni su postavljali pitanja, on je jako ljubazno i prijateljski odgovarao. Nikakvog neprijateljstva prema inovernima nije imao. On sam o tome govori u svojim predavanjima: „Ja volim te ljude, ali ne delim njihovu veru i ubeđenja“.

Ubili su ga jer su se bojali

Kada ga je Said Burjatski osudio na smrt, čule su se dve optužbe: prva, što je o.Danil imao otvorene polemike sa muslimanima, a drugo, što ih je krstio. Međutim, ove polemike su se organizovale po inicijativi samih muslimana. A to što su oni išli njemu da se krste – znak je da im je nešto nedostajalo u islamu, zato su i dolazili.

Kada sam mu govorio: „tebe će ubiti!“, on mi je odgovarao: „Šta je sa tobom? Ja nisam dostojan toga“. On je smatrao da će biti mučenik ako ga ubiju za veru. Tu nije bilo ni senke straha, samo strahopoštovanje pred mučeničkom smrću. Smatra se da se mučenička smrt retko šalje.

Čoveka ubijaju kad aga se boje. Boje se njegove duhovne nadmoći. Ocu Danilu su pretili 14 puta. Čak i tog dana, kada su ga ubili, prvo su ga zvali i zahtevali da prestane da govori sa muslimanima. Nakon njegovog ubistva mnogi muslimani su počeli da se krste. O tome su mi pričali sveštenici iz drugih hramova. To ubistvo je imalo obrnuti efekat.

Šta će biti sa dušom nakon smrti

O životu duše nakon smrti otac Danil je govorio: „Tamo je isto kao i ovde, samo mnogo zanimljivije. Eto, ti i ja sada lomimo glavu nad nekim bogoslovskim pitanjem, a tamo – eto! – pozvali bi Grigorija Bogoslova, a i Jovan Zlatousti bi prišao da objasni!“ Pitam ga: „A zašto je tamo – kao i ovde?“

On mi odgovara: „Ostaju odnosi između ličnosti. Čovek, umirući, ne prestaje da bude ličnost. Kao što se ovde naslađuješ razgovarajući sa zanimljivim sagovornikom, tim pre tamo – kada ćeš biti među ljudima koji su takvi u punom značenju ove reči!“

Poslednja ispovest

Nekoliko godina pre njegove smrti umro je moj duhovnik. O.Dimitrije Dudko. Rekao sam ocu Danilu da ću se ispovedati kod njega. On je odgovorio da takođe želi da se ispoveda kod mene. I to se nastavilo do njegove smrti.

U ispovesti je bio nepoštedan prema sebi, surov. Cedio je sebe kao kroz sito. A to „sito“ je bilo Biblijsko Otkrovenje i kanoni Crkve. Nabrajajući grehe on bi počinjao da govori skoro biblijskim jezikom.

Savete je davao samo ako bih ga ja pitao – ja sam stariji, on se uvek bunio i govorio: „Stenjajev, ti sam sve znaš“. Ja mu odgovaram: „Ne, sada se ispovedam kod tebe, moraš da mi daš savet, obavezan si“. Davao mi je savete. Danas mi oni jako nedostaju.

Poslednji put sam se ispovedao kod njega „pored groba“. Noću sam došao na podvorje gde je bio sanduk sa njegovim telom. Prišao sam, nagnuo se i rekao mu svoju poslednju ispovest.

Poštovanje oca Danila je već počelo

Da li sam znao da je on Svetitelj? Znao sam. Družiti se sa Svetima uopšte nije lako. Svetitelji su „teški! Ljudi, oni su svo vreme u kretanju, oni uvek prestižu ljude oko sebe idejama, rečima, delima. Sa strane bi izgledalo kao da žuri. Realno smo mi zaostajali za njim, on nigde nije žurio, on je bio čovek odmeren. Ali je zadavao tempo, napregnutost i to nije davalo da se mirno živi.

Mučenike u drevnosti nisu zvanično kanonizovali. Poštovanje Mučenika počinjalo je odmah nakon njihove smrti. Za poštovanje je bilo dovoljno da u pitanju nije bio sveštenik sa zabranom služenja, koji je delovao sa blagoslovom episkopata i da je poginuo za Veru. To je to. Već postoji ikona ubijenog za Veru oca Danila u Srbiji, postoji ikona na Svetoj Gori. Njegovo poštovanje je već počelo.

 http://mission-center.com/ru/pravoslavnie-novosti/3-mission-news/10860-news-stenyev-o-daniile-sisoeve

Rubrika: Žitije, Sveštenomučenik Danil Sisojev

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.