Gde je istinska religija? – Sveštenomučenik Onufrije Gagaljuk

Susrećemo često ljude koji na pitanje o njihovoj veri odgovaraju[1]: „priznajemo da postoji neko Više Biće, ali Ga ne zamišljamo.“ Da li se takvo ispovedanje može nazvati religijom? Ne! Veoma je rasprostranjen, posebno među inteligencijom, tolstojevski panteizam. Bog je – ceo svet. Panteizam nije religija. Religija je opštenje čoveka sa Bogom. A opštenje pretpostavlja kao neophodan uslov, Boga za lično, živo Biće.

Neznabošci se mole svom bogu, mole ga, klanjaju se, prinose mu žrtve. To je religija. Neka neznabožac ima lažnu predstavu o Bogu, ipak, on Boga doživljava kao živu Ličnost. I islam i judaizam i hrišćanske sekte, raskoli jesu religije, jer Boga priznaju za ličnost, za živog. Međutim sve te religije ne mogu da se smatraju istinskom religijom.

Milosrdni Gospod prima i njihove molitve kao što je primao i molitve neznabošca Kornilija, rimskog kapetana. Ali ne traži Sebi Bog takve poklonike. Savršena, istinska religija je jedinstvo čoveka sa Bogom, kada čovek postaje jedan duh sa Gospodom. Istinska religija je – oboženje čoveka u opštenju sa Bogom: „Bog je postao čovek da bi čoveka učinio bogom.“ Gde se događa to oboženje čoveka? Samo u Pravoslavnoj hrišćanskoj Crkvi, jer samo ovde postoje blagodatne Hristove tajne, kroz koje se verujući čovek obožuje.

U Tajni Pričešća verujući pravoslavni hrišćanin stupa u krvno jedinstvo sa Hristom Bogom. Sam Hristos Bogočovek zahteva od Svojih sledbenika to oboženje: „Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijelo Sina Čovječijega i ne pijete krvi Njegove, nemate života u sebi. Koji jede Moje tijelo i pije Moju krv ima život vječni; i Ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ (Jn. 6:53-54)

Da li postoje tajne kod neznabožaca, u islamu? Naravno da ne. Da li postoje tajne u rimokatolicizmu, luteranstvu, anglikanstvu, raznim hrišćanskim sektama? Ne, jer su svi oni, počevši sa rimokatolicizmom, prekinuli vezu sa Pravoslavnom Hristovom Crkvom, svi se nalaze u nepomirljivom neprijateljstvu sa njom. A Crkva Hristova je jedna.

Apostol govori: „Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje.“ (Ef. 4:5) Gospod je primio molitvu neznabošca Konrilija, ali mu je Gospod ukazao na nesavršenstvo njegove religije i poslao ga apostolu Petru radi sjedinjenja sa Crkvom: „…on će ti kazati riječi kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj.“ (Dela ap.11:14) I sada Bog ukazuje svim ljudima na istinsku religiju – pravoslavnu. Na koji način? Kroz čudesa koja se događaju samo u Pravoslavnoj Crkvi: u njoj su mošti svetih ljudi, čudotvorne ikone, svete Tajne Pričešća, Jeleosvećenja, od usrdne molitve bolesni ljudi dobijaju isceljenje naočigled svedoka.

U Pravoslavnoj Crkvi se čuva nepovređeno Hristovo učenje. Naša nesreća je u ovome: ljudi, pod uticajem koristi, ili zbog straha od lišavanja, ili zbog svoje duhovne lenjosti, ili gordosti ne žele da priđu istinskoj, savršenoj religiji – pravoslavnoj hrišćanskoj. Najupornija je rimokatolička religija: svim merama, pre svega nasiljem, ide protiv volje Božije.

Međutim, ko samopožrtvovano traži istinu, taj će je i naći i drugima ukazati na nju. Evo šta je pisao nemački profesor I. Overbah svojoj jednovernoj braći – protestantima: „Mnogi pišu i spore o Crkvi, njenoj prirodi, značaju, uređenju – i to pokazuje do kog stepena svi žele da nađu Crkvu. Međutim, svo filosofiranje i bogoslovstvovanje vaše tu neće pomoći, jer Crkva nije delo ljudskih ruku, već Božijih. Crkva postoji: ona se može naći, ne urediti. Zato u tom delu jedini rukovoditelj treba da bude istorija; ona će sa nepromenljivom očiglednošću pokazati do kog stepena je papizam izopačio Crkvu i kako se čistota pravoslavnog učenja sačuvala u Istočnoj Crkvi.“

Mi, pravoslavni, čuvamo najveću riznicu – istinsku religiju. Naš dug je da se trudimo da budemo istinski učenici Hristove armije i privodimo svetlosti Pravoslavlja sve one koji su van Pravoslavne Crkve.


NAPOMENE:

  1. Uzeto iz: Jerođakon Sofronije (Makricki). Sveštenomučenik Onufrije (Gagaljuk). Moskva, 2003, str. 120-122.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.