Držanje biblijskih beseda u parohiji – Sveštenomučenik Danil Sisojev

Držanje biblijskih beseda u parohiji – Sveštenomučenik Danil Sisojev

Šta možemo predložiti ljudima nakon Svetog Krštenja? Naravno, glavno što možemo predložiti jeste sveštena Reč Božija. Vodim već više od 10 beseda na Sveto Pismo. Često u nedeljnim školama, na kursevima za odrasle, čak i u seminarijama proučavaju Sveto Pismo veoma površno… Izučavaju uvod u Sveto Pismo da bi na neki način shvatili sam pojam Svetog Pisma, pojam Sveštene Istorije. Snašli se u nekim osnovama Svetog Pisma. Ja sam krenuo drugim putem. Smatram da pravoslavni hrišćanin mora da se trudi da se udubljuje u nijanse Svetog Pisma. Zato sam odustao od ideje da stvorim krug u kome će se sve ponavljati. Krug zaista postoji – Sveto Pismo od početka do kraja. Mi smo za 10 godina prošli 40 biblijskih knjiga, proučavajući u nijanse Reč Božiju po principu tumačenja Otaca Crkve, principu razumevanja da je cela Biblija – jedna knjiga Jednog Autora . Duha Svetog, a ne knjiga različitih autora. I zbog toga, naprimer, tekst iz knjige Postanja može biti protumačen apostolom Pavlom. Ili tekst apostola Pavla može biti aluzija na knjigu Sina Sirahovog, tj. Biblija kao jedan tekst. Međutim, samo to tumačenje Svetog Pisma bi predstavljalo sholastiku, ako se ne bi doticalo života. zato se besede održavaju pod devizom: „Biblija kao novost za savremeni svet“. I to je zaista tako. Biblija u sebi sadrži otkrovenje Božije za savremenog čoveka kao i za čoveka prošlosti i budućnosti. I Biblija u njenom pravoslavnom shvatanju, shvatanju Svetih Otaca je ono što je neophodno da zna hrišćanin i čime mora da živi. Kod nas često kada se postavi pitanje o kursu izučavanja Svetog Pisma, shvataju Bibliju kao predmet. Prošli smo predmet „Reč Božija“ i na tome je sve ostalo. Sa jedne strane je to neophodno. Neophodno je znati Sveštenu istoriju da bi se orijentisao u toj knjizi koju proučavaš. Ali taj kurs ne može zameniti živo dejstvo blagodati Božije pri stalnom čitanju i udubljivanju u Sveto Pismo.
Smatram (a u tome mi je pomoćnik Sveti Jovan Zlatoust) da sem kurseva za izučavanje Svetog Pisma, osnova hrišćanstva, asketike, imamo i određeno neprestano izučavanje Reči Božije sve godine našeg svešteničkog služenja u svojim parohijama. Hrišćani moraju neprekidno da proniču u Sveštenu reč da bi se na taj način naučili živoj reči Gospoda.
Kako se drže besede? Poznato je iz socijalne psihologije da je duže od 25 minuta čovekovu svest nemoguće održati na nekoj temi. Zato, naravno, kada držimo besedu, ne držim je u formi lekcije. Lekcija je odlična za naučne ustanove, ali ne i za parohije. To je potpuno drugačiji prilaz. Jedna stvar je nedeljna škola gde zaista treba da postoje lekcije, a druga stvar rad u parohiji kada radimo sa živim ovcama Hristovim koje treba da hranimo Rečju Božijom. Treba da predajemo reč Božiju tako da može da je usvoji svaki čovek. Za to je pre svega neophodna molitva. Naše besede obično počinjem jednom glavom iz Starog Zaveta i jednog glavom Novog Zaveta. Veliki problem je sada što kod nas faktički odbacuju Stari Zavet. Ogroman broj ljudi nikada u životu nije čitalo Sveto Pismo Starog Zaveta. Pojavilo se čudno mišljenje da hrišćanin ne treba da čita Stari Zavet. To je pravo bogohulstvo koje je u realnosti povezano sa time što je među mnogim parohijanima i nekim sveštenicima raširena Markionova jeres. Ova jeres tvrdi da je Stari Zavet od satane. Međutim, takođe je nedopustivo ograničavati se Starim Zavetom, iz razloga što je Stari Zavet nerazumljiv bez Hrista, on govori o Hristu. Kako govori Apostol „to je sve senka, telo je u Hristu“. Telo je Stari Zavet. I zato se Sveto Pismo Starog Zaveta predaje kao vodič ka Evanđelju. U njemu se obavezno naglašava ne samo bukvalni, već i moralni i tipološki smisao, pokazuje se postojanja Hristovih praobraza. Treba se učiti tumačenju Svetog Pisma. Ne prosto čitati Svete Oce, već usvajati njihov način mišljenja i tako početi da razmišljaš. Pravo govoreći, u tome i jeste zadatak izučavanja Svetog Pisma – da razmišljaš biblijski, tj. svetootački. To je posebno sredstvo paženja na Pismo. O ovome ne treba govoriti kratko jer ovo pitanje zahteva temeljno izlaganje. Dakle, dalje se kod izučava Sveto Pismo Novog Zaveta: Sveta Evanđelja i apostolske poslanice.
Naše besede traju oko dva sata. Kako zadržati pažnju čoveka? Postoje tehnički momenti. Kada razgovarate, obavezno izdvojite nekoliko ljudi koji sede u različitim redovima. Razumljivo je da ako čovek sedi napred ima jednu psihologiju, e sredini drugi, ako je skroz pozadi – treću. Pritom, u vreme besede trudim se da prevodim sve na realne primere iz života, novosti, ali sa pravoslavnim komentarom. Na taj način Biblija se ukorenjuje u telo i krv ovog sveta u kome živimo. Ona otkriva suštinu tog sveta. Novosti predstavljaju samo informaciju, čiji smisao otkriva Sveto Pismo. U toku besede postavljaju mi se pitanja. Ako je pitanje o tekstu postavlja se odmah. Za ostala pitanja imamo izdvojeno vreme nakon Starog i nakon Novog Zaveta. Na taj način, događa se rasterećivanje pažnje, to jest pažnja prelazi sa jednog na drugo.
Takođe mislim da je neophodno vezati izučavanje Svetog Pisma za Liturgijski krug. Sada pred početak beseda služim večernju službu (ona traje od 20 do 25 minuta) da bi ljudi koji su došli nekako ušli u liturgijski život Crkve. Postoje posebne besede, povezane sa Velikim praznicima: Rođenjem (Božićem), Bogojavljanje, Vaskrsom, Pedesetnicom (Duhovima). Za te besede se ne ograničavam tekstom službe koji se čuo na propovedi. Uzimam obično ili proroštva o ovom prazniku ili razmatramo dopunske tekstove koji otkrivaju značaj ovog praznika. Naprimer, za Vaskrs sam uzeo tumačenja 15 glave Prve poslanice Korinćanima o vaskrsenju mrtvih. Zato što je dogmat o vaskrsenju mrtvih zaboravljen od strane savremenih pravoslavnih hrišćana. Mnogi pravoslavni veruju u spasenje duše, ali se ne nadaju na vaskrsenje ovog tela u kome živimo. To je velika tragedija savremenih pravoslavnih ljudi.
Sa biblijskim besedama tesno su povezane besede o osnovama hrišćanstva. Šest godina držim besede za oglašene. One su otvorene za sve. Držim 5 beseda: o Bogu, o stvaranju sveta i grehovnom padu, o Hristu, o Crkvi i Tajnama, o Zakonu Božijem, o tehnologiji dobra i borbe sa zlom. Ovih pet beseda koje čovek treba da prođe pred Krštenje određene su i za krštene, ali neucrkvenjene ljude. Zato ljudima koji dolaze samo na besede, ali još nisu ucrkvenjeni, savetujem da prođu takođe i besede za oglašene. Svaki petak besede pred Krštenje, svaki četvrtak – biblijske besede. Ali znajući da je vera bez dela mrtva, ubeđen sam da te besede treba dovoditi do nekih praktičnih rezultata. Na to mislim kada govorim o 15 bračnih parova koji su se pojavili nakon tih beseda. To je veoma prijatan rezultat za sveštenika. Ali postoji i drugi moment. Kod nas je na besedama stvorena grupa za podršku bolesnih od dečije cerebralne paralize. Tokom nekoliko godina smo išli, brinuli o centru u Caričinu. 21. januara 2007. godine pri našem hramu apostola Tome stvoren je misionarski centar. Pritom sam ubeđen da kada vodimo takav obrazovni radi, dužni smo da pružimo nekoliko različitih dodatnih varijanti. Naravno pri parohiji obavezno mora postojati socijalna služba, pomoć siromašnima, bolesnima, sirotinji, uličarima, ali to nije dovoljno. Mora postojati rad i za oglašene, katehizaciju, misionarstvu. Sve to je neophodno. Jer postoji tendencija da se u jednoj parohiji bave jednim u drugoj drugim. U Moskvi je to dobro, jer čovek može izabrati šta mu odgovara. Ali ako je parohija u malom gradu ili selu onda nema takve mogućnosti. Pa i u Moskvi je bolje da sva aktivnost postoji oko mesta gde odlaziš da se pričestiš, da bi izrastala odatle. Ali ovde je veoma važno pamtiti da starešina, naravno, ne može da se bavi svime. On treba sve da kontroliše. Najbolje je da besede drži starešina. I važno je da besede dovode do realnih praktičnih plodova, jer ako toga ne bude, ako ljudi, dolaze, dolaze na kraju će i otići, ne pronašavši mesto za sebe. imao sam takav problem kada sam bio đakon. Ljudi su dolazili godinu-dve, da bi samo postali obični parohijani. To je veoma dobro, ali njihova aktivnost je odlazila negde u svet. I to po mom mišljenju nije normalno.
To su osnovni momenti po pitanju biblijskih beseda.

Pitanje: Šta mislite o privlačenju mirjana za držanje biblijskih beseda?

Odgovor: Mirjane je moguće i potrebno privlačiti, ali na sledeći način. 1912. godine, đakon Jovan Smolin, jedan od najvećih misionara predložio je praksu Evanđelskih kružoka za izučavanje Svetog Pisma. Ta praksa je dobra i korisna, ali ne sme da zameni drugo. Postoji učiteljska vlast sveštenika koju je obavezan da ispuni. Pri rukopolaganju mu se daje pravo da hrani svoje ovce Rečju Božijom. A postoji i samoobrazovanje koje se vodi od strane mirjana. Mislim da je neophodno i jedno i drugo.

(Izlaganje na seminaru „Praktična pitanja katehizacije“, XV Međunarodnih Božićnih obrazovnih čitanja)

Rubrika: Misionarska literatura, Nasleđe oca Danila, Sveštenomučenik Danil Sisojev, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *