Bogomoljački protokoli – III deo – Sveti Nikolaj Žički

Bogomoljački protokoli – III deo – Sveti Nikolaj Žički

TREĆA SEDNICA

Sednica se otvara molitvom, posle koje peva se ova duhovna pesma:

NEKA SRBE OPET SLOGA KRASI

Sad il’ nikad, Bože nad vojskama,

Sad il’ nikad, Ti se smiluj nama.
Pokaj narod, pomiluj i spasi,
Neka Srbe opet sloga krasi.
Stara sloga ustaničkog kova
Nek’ zasija opet kao nova.
Brat nek, bratu pruži obe ruke,
Složne ruke savladaće muke.
Nek’ brat brata hvali a ne kudi,
Bog pravedni svakom će da sudi.

Mnoge sveće od jedne su jače;
Tama beži ispred složne braće.
Svetlost sloge strašilo je tami
Kad se braća zdrave: „Bog je s nami!“
O narode srpski krstonosni,
Primi oeaj nauk spasonosni,
To je nauk Božije Biblije,
To i nauk tvoje istorije.

Episkop Žički: Samo sloga Srbina spasava. Tako nam je na grbu pisano. Sad smo, braćo, otpevali jednu molitvu Bogu za srpsku slogu. Svi mi želimo slogu među braćom. Sloga je i lepa kao ukras, kao slika, ili kao muzika, ali je ona neophodna kao nasušni hleb u vremenu u kakvom mi živimo. Apostol Pavle moli Filibljane pozivajući ih na jedinstvo ovim rečima: Ispunite moju radost, da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni. A na drugom mestu opet piše on Korinćanima: Jer jednim Duhom mi se cvi krstimo u jedno tijelo… i cvi se jednim duhom zapojismo. Prema tome sloga je tamo gde je jedan isti duh u ljudima, Jedna ista ljubav, jedna ista misao. Gde je pak različit duh i ljubav i misao, kako može biti tu sloge? Jasno je, dakle, da prave i trajne sloge može biti samo među svetim dušama, koje su ispunjene svetinjom. Biti pak ispunjen svetinjom znači biti ispunjen Bogom. Sam je Spasitelj to iskazao ovim rečima: Ko ima ljubav k meni, držaće riječ moju, i otac moj imaće ljubav k njemu, i k njemu ćemo doći i u njega ćemo se useliti. Bog se useljava u one koji imaju ljubav prema Bogu. I oni u koje se Bog kao duh useli, mogu i moraju biti složni, jer Bog koji je u njima dejstvuje i čini ih složnim. U svojoj poslednjoj molitvi pred stradanje molio se Spasitelj za sledbenike svoje ovako: Neka cvi jedno budu kao ti Oče što si u meni i ja u tebi, neka i oni u nama jedno budu. Jedinstvo među hrišćanima ima, dakle, svoj duboki božanski koren i dolazi od Boga useljenog u duše ljudske. To je jedinstvo duhovne porodice, koju je Spasitelj otpočeo stvarati na zemlji i koju produžava stvarati i umnožavati neprestano. To je jedinstvo sinova svetlosti. Ono je više od obične sloge među ljudima. Zato mi hrišćani kad go-vorimo o slozi mislimo na duhovno jedinstvo duhovne Hristove porodice. Takvo jedinstvo vi treba da imate među sobom i da ga propovedate drugim. Srpski pravoslavni narod ima sve moguće veze Koje vezuju jedan narod u jednu pravoslavnu nerazdeljnu celinu. Te su veze: krv, jezik, istorija, iskustvo, groblja, umotvorine, rukotvorine, zajednička stradanja, zajedničke suze, zajednička država i dinastija, ista vera, ista crkva, isti običaji. Dodajte tome jedan duh, jednu ljubav, jednu misao i jednu svest o jednom i istom zajedničkom cilju, pa ćete imati narod sa najsavršenijim jedinstvom i najosnovnijom slogom. No znajte da samo istinski pobožni mogu biti istinski složni. Pobožni i bezbožni ne mogu se složiti, niti rodoljubi i izdajnici, niti sebični i velikodušni, niti pravi i krivi. Pravo pruće može se složiti u jedan snop, a krivo i pravo ne može. Zbog toga je dužnost Crkve ne samo da propoveda slogu, nego da ispravlja krive karaktere i osposobljava ih za slogu. To je dužnost i cilj našega pokreta. Samo pobožni mogu biti složni, i njihova je sloga trajna i sveta. Znajući to, ja ne govorim: Samo sloga Srbina spasava, nego Sveta sloga Srbina spasava.

Brat Radomir Ristanović: Ne može biti jedinstva među ljudima ako ga nema u samom čoveku. Zao je čovek razjedinjen u samom sebi. Pre deset godina ja sam zaista bio zlo stvorenje. U to vreme nikako nisam imao mira. Dve sile borile su se u meni. Mislio sam nekoliko puta da doakam samom sebi. Jer me je zla sila gonila na to. Danas, hvala Bogu, nije tako više. Milost je Gospodnja velika, i ja sam je osetio. Verujem u krst i u silu krsta. Jedini sam ja posejao bostan u selu. Ali lopovi kradu. Ja zakrstim bostan i lopovi se odbiju. U krsnu slavu veru-jem najviše posle Boga. Kad hoću da legnem uveče, ja zakrstim postelju i spavam kao dete. Mir je u mojoj duši. Slava Gospodu.

Brat Zdravko Kremić: Zaista je sila krsta velika. Priča o ženi koja je bila vrlo bolesna pa tugovala. Kad joj je tuga bila najveća, javi joj se čovek u snu i rekne joj: ovim ćeš se izlečiti, pa joj pokaže krst i udari krst o zemlju. Onda joj zapovedi da ide u manastir Raču. Ona ode. Tamo joj se čitaju molitve, i ozdravi. Sad je stavila krst o gušu i nosi na prsima.

Brat Vojin Bojović iz Bosuta
: Ne možemo živeti bez Boga. Ne može ni sat da radi dok se ne navije. I naš život mora neko da navija i regulisava. A to je Onaj koji nas je stvorio. Mi se bavimo tamo pod Rudnikom vađenjem kamena. Neki bezverci smeju se meni pa kažu: Ako ima Boga, zašto On ne dođe da lupa to kamenje nego se ti mučiš? A ja im odgovaram: Da nije Bog stvorio kamen, ne bismo ni ja ni vi znali za kamen. A Bog je nama dao razum i ruke da sami taj kamen prerađujemo i upotrebljavamo. Bog nam pomaže onda kad mi sami nismo u stanju da se pomognemo.

Brat Čedo Milić iz Mostara: U svima teškim vremenima Bog nije ostavljao svet bez raznih znamenja i signala. Pa tako i u ovo naše mučno vreme. Uoči Badnjeg dana videlo se jedno čudno znamenje iznad Nevesinja: pun mesec i krst preko meseca, svetliji od mesečeve svetlosti. I krst je prešao preko meseca na sve četiri strane za nekoliko metara (za golo oko čovečije). Gledali to ljudi sve tri vere, pa jedan katolik rekao: Ovo znači da he krst pravoslavni pobediti, jer se od istoka pruža.

Brat Zlatomir Jovanović iz Murgaša
: Kako nam je došao za paroha pop Milorad Milivojević na Ub, narod se obratio crkvi. Novi pop je počeo da poziva narod na pokajanje. Obrazovano je bratstvo Svetog Vaznesenja 1939. godine. U početku smo imali samo 36 članova. No broj raste. Svi bi želeli da nam dođu kaluđeri iz Žiče da nas pouče. Bio nam je jednom jeromonah Vasijan iz Žiče. I mnogo je dobro bilo. U našem su bratstvu većinom seljaci. Nešto malo varošana. Svaki od nas doživeo je po-nešto, po čemu je očigledno poznao ruku Božju, koja ili miluje ili kara. No ja vas neću zadržavati i pričati o tome. Donosim vam pozdrav od sve naše braće.

Đakon Teofil sabrat manastira Žiče
: Blagoslovite da ispričam slučaj koji je mene pobudio da ostavim svet i odem u manastir. Putovao jedan misionar preko planine. Usput mu se pridruži nekakav mladić i otpočne razgovor. Upita mladić misionara da li ima kod sebe kakvo oružje. Imam veli u ovom džepu revolver, i pokaže krst, a u ovom drugom municiju, i pokaže Sveto Pismo. To je moje pouzdano oružje. Misionar ništa nije sumnjao u tog mladića. Onda se svrate u jednu putnu mehanu i po-ruče po jedan čaj. Mladić je hteo da plati čaj za obojicu, ali misionar ne pristane nego plati svaki svoje. Mladić posavetuje misionara da prenoći u toj mehani, jer, veli, ima mnogo drumskih razbojnika u planini. Misionar odgovori da mora da produži put, i krene. Mladić se s njim pozdravi i ostane u mehani, govoreći da on ne sme na put zbog razbojnika. Kad je misionar izmakao, onda onaj mladić prekim putem otrči do druma pa se maši za kamenje da udari misionara. Ali čim dohvati rukom ka-men, ruka mu se ukruti te nije mogao zamahnuti. On uzme kamen drugom rukom, ali i druga mu se uhvati. Uplašen on pokuša da se prekrsti, i odmah mu se ruka pusti. On opet potom uzme kamen, ali mu se ruka opet uhvati i ukruti. Videći da ne može ostvariti svoj pakleni plan, tj. ubiti i opljačkati misionara, mladić se vrati u mehanu. A kafedžija ga je dobro poznavao kao razbojnika, pa mu vikne kafedžija: Ti si, razbojniče, sigurno ubio onog dobrog čoveka? Odgovori mladić: Hteo sam, ali nisam mogao. I ispriča šta se dogodilo. No kafedžija mu nije poverovao. Posle mesec dana vrati se misionar istim putem i svrati u mehanu. Kafedžija se veoma začudi kad ga vide i uzviknu: Zar si ti živ? I ispriča kafedžija o onom mladiću. Eto, braćo, taj događaj uverio je mene u silu bliskoga Boga koji čuva pravednika, a kažnjava zlotvora. Pošto sam dobro proverio ovaj događaj, tako da nimalo sumnje nije ostalo, ja sam se rešio da sav svoj život posvetim Gospodu Bogu. To me je dovelo u manastir. Oprostite i blagoslovite.

Brat Stevan Tolić, učitelj: Kaže apostol Pavle negde: Nije se s Bogom šaliti. Kao što vidim, svi svoju veru bazirate na doživljajima, na faktima, na iskustvu, pa tako i ja. Ispričaću vam jednu od mnogih stvari koje sam doživeo, što zaista spada u čudesa Božja. U selu P. tamo u Slavoniji beše neki gazda (ne moram ga baš po imenu kazivati, jer i Hristos nije smatrao važnim da onoga bogataša nazove imenom, dok je Lazara spomenuo), i taj gazda imaše ogroman vinograd. Upitam ja njega jednog dana, da li se on moli Bogu kad mu je vino-grad tako napredan. A on meni odgovori: Ja prskam svoj vinograd uredno i zato je dobar. Kakva posla Bog ima s mojim vinogradom? Čuvši takav odgovor, ja slegnem ramenima i pomislim: ovde ne pomaže govoriti. Ostavljam Bogu da on to reši. I verujte, braćo, da nije prošlo ni dva sata, a Bog zaista donese svoje rešenje. Napred se pokaza crn oblak, pa grmljavina, pa strahotan grad. I ne ubi grad nijedan vinograd osim vinograda onoga gazde. Ali ne ubi ga onako ovlaš nego do crne ga zemlje smlati i pokosi. Sav svet je to video i čudom se začudio. A gaz-da se od onda uozbiljio i počeo dolaziti u crkvu.
Posle ovoga stavljena su mnoga pitanja i davati odgovori. I sednica zaključena blagodanom molitvom Bogu i ovom duhovnom pesmom:

USTANITE

Ustanite, deco Božja,
Proslavite višnjeg Boga,
Složno pesmu zapevajte
— Nek je živa sveta sloga.

Ustanite, deco Božja,
Uzdignite srca gore,
Gde prestoli večni stoje,
Gde anđeli tajne zbore,
Tajne zbore o Trojici,
Njenoj sili, njenoj slavi
I životu i blaženstvu
I zanosu i ljubavi;
Tajne zbore o Prečistoj,
O jutarnjoj zvezdi jasnoj
Što objavi Sunce pravde
U svetlosti večnoj, krasnoj;
Tajne zbore i romore
O Isusu Spasitelju
Što s prestola večnog siđe
Nas da digne k Roditelju;
Da nas vikne i dovikne
Kao stado izgubljeno
I za sobom u Raj zbere
Cvoje stado izbavljeno.

Ustanite, deco Božja,
Proslavite višnjeg Boga,
Složno pesmu zapevajte,
— Nek je živa sveta sloga.

(SVETI VLADIKA NIKOLAJ Sabrana dela, knjiga 15, str. 41-46, GLAS CRKVE,1997)

Rubrika: Misionarska literatura, Hristovi misionari

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *