Beseda na Vaskrs – Sveštenomučenik Danil Sisojev

Beseda na Vaskrs – Sveštenomučenik Danil Sisojev

Za najveći i najsvetliji hrišćanski Praznik poklanjamo besedu na Vaskrs sveštenomučenika Danila Sisojeva. Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!

* * * * *

U ime Oca i Sina i Svetoga Duha!

Mi smo već na pragu Praznika, već smo videli kako je Plaštanica unesena u oltar. Time Crkva simboliše tajno vaskrsenje Hrista Spasitelja. Jer, kada je Gospod naš vaskrsao o tome nisu znali ni anđelski svetovi, ni ljudi, već jedino Bog! Kako poje Crkva: „Ne znamo kako si se rodio od Djeve i ne znamo kako si vaskrsao iz mrtvih“. Obe ove tajne su bile skrivene od radoznalih, ali se javila blagodat za ljude koji veruju i ispovedaju tu tajnu. Zaista, velika je tajna vere koju danas objavljujemo, tajna pobede nad smrću, tajna izbavljenja od truležnosti i propasti, tajna preobraženja čoveka, tajna velikog prelaska iz smrti u život, bekstva iz ropstva na slobodu, iz tamnice truležnosti na slobodu slave dece Božije – to je velika sreća!

Zato više nismo robovi zemlje, nismo okovani zemnim zakonima i ne opterećuje nas teret zemaljskog prostranstva. Očekuje nas veliki susret sa Svemogućim Bogom. Ova pobeda se ogleda u tome što nam je data pobeda apsolutnog oproštaja. Neka se Jevreji smućuju, neka muslimani smatraju da je to drsko, neka nas bezbožnici prekorevaju za lukavstvo govoreći: „Ala je kod vas sve lako, pokaješ se i dobiješ oproštaj!“ Glavna vaskršnja vest je javljanje pokajanja svim narodima!

Gospod je nakon Vaskrsa (Pashe) rekao: „I da se propovijeda pokajanje i oproštenje grijehova po svim narodima, počevši od Jerusalima“ (Lk. 24:47)

Vaskršnja vest – oproštaj iz Groba – zasijala je i smrt je uništena Hristovom smrću. Vaskrsenje iz mrtvih daje vaskrsenje i duša i tela ljudskih. Danas, u ovoj svetloj, tajanstvenoj noći Vaskrsenja Gospodnjeg mi zajedno stojimo, brojimo minute do trenutka kada ćemo čuti vest od Anđela Božijeg, ustima sveštenika koji poje da je smrt uništena. Hajde da u tim trenucima pogledamo kakvi smo bili i kakvi smo postali. Sada je još uvek mračna noć. Nije ozarena svetlošću naših sveća. Sveće koje držimo u rukama još nisu upaljene, još uvek nema svetlosti. I to nije slučajno. U ovom trenutku mi kao da smo potopljeni u stanje bezbožnog sveta, sveta koji ne zna Boga, ne zna za oproštaj, sveta prinuđenog da se oslanja samo na sebe i zato neizbežno pada i gine. I eto, ove noći ćemo čuti vest o pobedi, vest o sreći, vest da se Bog pomirio sa ljudima, da je smrt pobeđena. I duša nam je besmrtna, i evo, ovo telo – i ono će takođe biti oživljeno.

Jer kako govori Pismo: „zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli“ (1 Kor. 15:20)

Prvi je Hristos, a za Njim će poći svi! I sada ćemo zajedno videti kako će se dogoditi velika eksplozija smrti i zapaliti veliki oganj besmrtnog života koji se iz Isusovog groba širi po svim grobljima, po našim telima i u nama pali oganj besmrtnosti. Nastupiće dan kada će se tajni plamen razbuktati. Knezu ovoga sveta – đavolu, čini se da je sve u redu: zlo, nečistota, smrt. Međutim, ispod toga bukti tajni oganj vaskrslog Isusa koji se i neprimetno širi u našim srcima. On preobražava na početku umove, zatim volju, a zatim – osećanja, zahvata i telo. Vi sigurno znate da tela Svetih nisu podvrgnuta truljenju, da crpe silu netruležnosti od netruležnog tela Isusovog.

U dan Vaskrsenja, Bog će prosto otkinuti truli pokrivač i čisti plamen večnosti će izaći ispod pokrova vremena. Svi mi zajedno, obuhvaćeni Božanskim ognjem, svetleći se i osvećujući se, postali smo deca Božija, ušli smo u Njegovu slavu.

Obećano nam je: „razumni će se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvezde vazda i doveka“ (Dan. 12:3).

Jedni će se svetleti kao malene zvezde, drugi kao veće zvezde, treći kao mesec, četvrti kao sunce. Sva ta svetlost potiče od tajanstvenog, nedostižnog, živonosnog groba iz koga izliva netruležnost. Netruležnost duša, razuma, tela i obnavljanje svega što postoji.

Hajde da čujemo reči svetog Jevanđelja: A u prvi dan sedmice dođe Marija Magdalina na grob rano, dok još bješe mrak, i vidje da je kamen dignut sa groba. Onda otrča i dođe Simonu Petru i drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba, i ne znamo gdje ga položiše. Tada iziđe Petar i drugi učenik, i pođoše ka grobu. Trčahu pak oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra i stiže prvi na grob. I nadvirivši se, vidje pokrove gdje leže; ali ne uđe. Tada stiže Simon Petar za njim i uđe u grob i vidje pokrove gdje leže. I ubrus koji bješe na glavi njegovoj, da ne leži sa pokrovima, nego posebno savijen na jednom mjestu. Tada, dakle, uđe i drugi učenik, koji prvi dođe na grob, i vidje i vjerova; Jer još ne znađahu Pismo da On treba da vaskrsne iz mrtvih. Onda se učenici opet vratiše doma. A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kada plakaše nadviri se nad grob i vidje dva anđela u bijelim haljinama gdje sjede, jedan čelo glave, a drugi čelo nogu, gdje bješe ležalo tijelo Isusovo. I oni joj rekoše: Ženo, što plačeš? Reče im: Zato što uzeše Gospoda mojega, i ne znam gdje ga položiše. I ovo rekavši, obazre se natrag i ugleda Isusa gdje stoji, i ne znađaše da je Isus. Reče joj Isus: Ženo, što plačeš? Koga tražiš? Ona, misleći da je gradinar, reče mu: Gospodine, ako si ga ti odnio, kaži mi gdje si ga položio, i ja ću ga uzeti. Isus joj reče: Marija! Ona, okrenuvši se, reče mu: Ravuni, što će reći: Učitelju! Reče joj Isus: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svojemu; nego idi braći mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu mojemu i Ocu vašemu, i Bogu mojemu i Bogu vašemu. A Marija Magdalina otide i javi učenicima da je vidjela Gospoda i da joj ovo reče“ (Jn. 20:1-18).

Tako je prva Marija Magdalina u ranu zoru nedeljnog dana, još u tami videla Velikog Gradinara – Isusa Hrista, Gradinara koji je zaista Gradinar rajskog vrta. Žena je prva čula reči prokletstva prva i čuje blagu vest o oproštaju i radosti. Hristos dozvoljava da Mu se obraćamo po imenu i Bog nas zove našim imenom.

Mnogi žele da budu ličnosti, jedinstvene, neponovljive ličnosti. I to je ispravno. Međutim, čovek može da crpi svoju ličnost samo iz sagledavanja lica Božijeg. Samo u Njegovom licu mi možemo naći svoju ličnost. Hristos je nebeski Pastir koji Svoje ovce naziva imenom. Sada vaskrsli Isus zove svoje i javlja im da je nastupilo vreme ozdravljenja ličnosti. Dužni smo da svako od nas postane neponovljivo dete Božije.

Zato Gospod i govori: „idi braći Mojoj“ (Jn. 20:17), zato smo mi braća i sestre Isusa Hrista – Sina Božijeg. Zato što je zahvaljujući Isusovom Vaskrsenju iz mrtvih, On postao prvorodni među mnogom braćom.

Postojao je trenutak kada smo svi učestvovali u Njegovoj smrti i Vaskrsenju. Ušli smo u dubine voda u vreme Krštenja, sišli u Njegov grob i izašli iz vode, učestvujući u Njegovom Vaskrsenju. Zato smo mi Isusova braća i sestre, a On – prvorodni među nama. Imamo istog Boga Oca i zato ćemo Ga proslavljati, zahvaljivati Mu i blagosiljati Ga. I sada vidimo da smo dobili dar, dovezli su Blagodatni Oganj od živonosnog Groba Gospodnjeg. I kako govori drevna crkvena himna koju pevaju Grci: „Priđite, primite Svetlost od nevečernje Svetlosti i proslavite Hrista, Vaskrslog iz mrtvih“. Primite Besmrtnu Svetlost od živog Boga! Blagodatni Oganj iz svetog Jerusalima došao je i do nas. Mi primamo živi plamen živonosnog ognja.

Zamislite kakvu radost čovek oseća koji se budi zdrav nakon mesec dana teške bolesti. Čovek oseća neku silu koja ga ispunjava, silu telesnog života. Proleće je i  vazduh se ispunjava slatkim mirisom – i taj miris biljaka takođe ushodi Tvorcu. Znamo šta se dešava kada je čovek opterećen grehom, kada ga grize savest, kada u duši oseća nečistoću. Kada čovek ispoveda svoje grehe na ispovesti, on prosto uzleće. I to je takođe sila života koja obuhvata čoveka. Sav taj život se kroz nas izliva kroz Vaskrsenje Hrista Spasitelja.

Ranije je čovek takođe imao nekakav život, život truležni, gnojav, raspadnut, smrtni, pseudo-život koji je obmanjivao i trovao čoveka. Čovek je jureći za telesnim zadovoljstvima dobijao zauzvrat istinsku muku i za duh i za telo. Sada je nastupilo novo vreme, u ljudima se pojavljuje nova sila, život se obnavlja. Mi zaista ozdravljujemo, u nas se izliva istinsko zdravlje nebeskog Oca, u nas se izliva cvetanje zašta kao obrazac služe rascvetali vrtovi nakon Vaskrsa.

I naša duša počinje da sveta jer je nastupilo proleće za dušu. Hristos, Vaskrsli iz mrtvih, izlio je u nas silu da bismo vršili vrline. Potrebno je da budemo ne prosto bubalice koji ispunjavaju pravila, dužni smo da vršimo vrline, gledajući i razumejući Boga, imajući silu Božiju za njihovo ispunjavanje i budemo svesni  lepote vrline koju u nas polaže Bog. Vrline nisu samo spoljašnji zakoni, već svojstvo Božanske priroda koja se izliva u nas i snaži nas, preobražava i osvećuje.

Međutim, mi osećamo još veću silu, silu koja pobeđuje smrt. Vidimo Mučenike koji pevaju i likuju u mučenjima jer vide u sebi silu koja pobeđuje. Oni znaju da je drevni čudovišni zmaj koji je proždirao sve ljude (đavo) ubijen, razrušen, uništen, urušen iznutra. Sada je smrt zgažena i život trijumfuje. Mi, budući pričasni tom životu, likujemo i veselimo se jer se ne bojimo smrti.

Spasenje je zasijalo od groba! Udubljujući se u tajnu Vaskrsenja, pogružavajući se u dubine živonosnog groba Isusovog, zajedno osećamo i razumemo da nemamo čega da se bojimo. Naša prošlost je očišćena i gresi su nam oprošteni. Kakvo je samo blaženstvo znati da su tvoja bezakonja pokrivena, da greha više nema. Kako je Gospod obećao, tako je i učinio – On je već bacio naša bezakonja u veliku vodu Krštenja. Jer je velika milost Njegova. On nas je oslobodio veliki i drevnih tirana, oslobodio nas sopstvene zle tiranije – naših grehova.

Ne bojimo se sadašnjosti jer znamo da je sadašnjost u rukama Gospoda. Ne treba da paničimo ni gledajući u budućnost jer kao što Hristos, Umrli i Vaskrsli, neće umreti nikada tako ćemo i mi za Njim, živeti večno. Budućnost je potpunosti u probodenim rukama Isusa, probijenim Iskupiteljevim rukama koji vlada budućnošću, upravlja svim svetovima. Znamo da mi pripadamo Njemu, što znači da pripadamo besmrtnosti. Već sada nam je večno blaženstvo dostupno na zemlji, samo da ne odstupimo od Njega. Na dan Vaskrsa mi se zaista radujemo i likujemo, smrt je pobeđena, propast je savladana, truležnost ugašena, gresi pokriveni, neverje uništeno i svetlost je zasijala u našim srcima.

Prići ćemo sada tajanstvenoj Večeri, tajnom posvećenju, učešću u tajanstvenim i neviđenim misterijama Svetoga Duha, kada će nam Duh Božiji dati da vidimo, osetimo i postanemo učesnici u najvećoj Isusovoj Žrtvi, kada Hristos Samog Sebe prinosi na žrtvu Svetoj Trojici. Otac Nebeski prima Njegovu žrtvu i Duh Božiji čini hleb i vino Krvlju i Telom Hristovim čineći žrtvu savršenom. To je Čaša Pashe, Čaša Večnog Života, Čaša Pobede, kroz koju Hristos ulazi u nas, ali ne ulazi samo On.

Zajedno sa Njim u nas ulazi i Duh Sveti, Duh Života, Duh Životvorni, Duh Koji je vaskrsao Hrista iz mrtvih, Koji nam daje sile da primimo Vaskrslog Isusa.

Zajedno sa Hristom u nas ulazi i Otac jer samo kroz Hrista imamo pristup Ocu, kao što je On i rekao: „Ako me neko ljubi, riječ moju držaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti.“ (Jn. 14:23)

Sada nam se otkriva ova velika tajna i mi ćemo biti učesnici ove velike večere, stajaćemo sa strahom i trepetom, sa ljubavlju i radošću i svetleti velikom svetlošću da bi Hristos Vaskrsli ušao u nas. Kako je rekao Jovan Bogoslov: „Bezmerni okean svetlosti ističe iz Vaskrslog Isusa“ – da bismo i mi bili obuhvaćeni tim beskrajnim okeanom. Hajde da zajedno kao loze novog vinograda budemo učesnici tog Božanskog veselja, budemo u Carstvu Hristovom, pevamo Ga kao Boga, Pobednika smrti.

Kako je rečeno u Pismu: „Neka živi duša moja i Tebe hvali, i sudovi Tvoji neka mi pomognu.“ (Ps- 119:175)

Hristos Voskrese! Vaistinu Voskrese!

„Lekcije svetosti, str. 10-17, Moskva 2011“

Rubrika: Nasleđe oca Danila, Sveštenomučenik Danil Sisojev

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Nije ostavljena mogućnost za pisanje komentara.