ČAS 15 – O TAJNI ISKUPLJENJA

 

148. O KOME SE GOVORI U SIMVOLU VERE DA JE „SIŠAO SA NEBESA“?

Koji je sišao sa nebesa“ – tako Simvol vere govori o Sinu Božijem.

 

149. KAKO JE BOG MOGAO SIĆI SA NEBESA AKO JE SVUDAPRISUTAN?

Rečeno je: „Bog je sišao sa nebesa“ – iako je On kao Bog prisutan svuda. Zapravo, pošto je Svudaprisutan On je uvek na nebu i uvek na zemlji; ali na zemlji On je pre bio nevidljiv, da bi se potom javio u telu; i, u tom smislu rečeno je da je On sišao sa nebesa.

150. O ovome u Svetom Pismu govori Sam Gospod Isus Hristos: Niko se nije popeo na nebo osim Onaj Koji siđe sa neba, Sin Čovečiji Koji je na nebu (Jn. 3,13).

 

151. ZBOG ČEGA JE SIN BOŽIJI SIŠAO SA NEBESA?

Sin Božiji je sišao sa nebesa „radi nas ljudi i radi našega spasenja“, kako kaže Simvol vere.

 

152. KOGA JE DOŠAO DA SPASI SIN BOŽIJI?

Da je Sin Božiji sišao sa Neba „radi nas ljudi“, rečeno je u tom smislu, da je On došao na zemlju ne zbog bilo kog određenog naroda, niti radi nekih ljudi, nego da bi spasao sve nas – ljude uopšte.

 

153. OD ČEGA JE DOŠAO DA SPASI LJUDE SIN BOŽIJI?

Sin Božiji je došao na zemlju da ljude spase od greha, prokletstva i smrti.

 

193. NA KOJI NAČIN JE ISUS HRISTOS IZVRŠIO NAŠE SPASENJE?

Budući da se ovaplotio radi našeg spasenja, Sin Božiji je naše spasenje savršio Svojim učenjem, životom Svojim, Svojom smrću i Vaskrsenjem.

 

194. KAKVO JE BILO UČENJE SPASITELJA?

Jevanđelje Carstva Božijeg pojavilo se u učenju Hristovom, ili drugačije, u učenju o spasenju i večnom blaženstvu – istom onom koje i danas objavljuje Pravoslavna Crkva (Mk. 1, 14-15).

 

195. PRI KOM USLOVU JE HRISTOVO UČENJE SPASONOSNO ZA NAS?

Učenje Hristovo za nas je spasonosno onda kada ga prihvatamo svim srcem i postupamo saglasno njemu. Lažna reč đavola koju su prvi ljudi prihvatili, postala je u njima seme greha i smrti. Nasuprot tome, istinita reč Hristova koju Hrišćani usrdno primaju, postaje u njima seme svetog i besmrtnog života. Oni su, po rečima Apostola Petra, preporođeni ne od semena truležnog nego netruležnog, rečju Živoga Boga koja ostaje uvek (1. Petr. 1, 23).

 

196. PRI KOM USLOVU JE ZA NAS SPASONOSAN ŽIVOT ISUSA HRISTA?

Život Isusa Hrista postaje spasonosan za nas onda kada se ugledamo na njega. Jer On kaže: Ko mene služi, za mnom neka ide, i gde sam Ja, onde će i sluga Moj biti (Jn. 12, 26).

 

O ČETVRTOM ČLANU SIMVOLA VERE

 

„I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben.“

 

197. ZAŠTO JE GOSPOD ISUS HRISTOS BIO RASPET?

Gospod Isus Hristos je bio raspet onda kada su Njegovo učenje i dela kod svih morali da probude pobožno poštovanje prema Njemu.

Ovo se dogodilo zato što su Ga jevrejske starešine i književnici mrzeli, jer je razobličavao njihovo lažno učenje i bezakoni život, i zato što su Mu zavideli, jer Ga je narod poštovao zbog Njegovog učenja i čudesa više nego njih. Stoga su Ga oklevetali i osudili na smrt.

 

198. KADA JE BIO RASPET GOSPOD ISUS HRISTOS?

Rečeno je da je Isus Hristos raspet u vreme Pontija Pilata. Ovo je učinjeno zato da bi bilo označeno vreme kada je On bio raspet.

199. Pontije Pilat je bio rimski upravitelj Judeje, kojom su vladali Rimljani.

200. Ovu okolnost vredi primetiti zbog toga što je kroz nju vidljivo ispunjenje proroštva Jakovljevog: Palica vladalačka neće se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dođe onaj kome pripada, njemu će se pokoravati narodi (1. Mojs. 49, 10)[1].

 

201. ZAŠTO JE U SIMVOLU VERE REČENO DA JE ISUS HRISTOS STRADAO?

U Simvolu vere nije rečeno samo da je Hristos raspet, nego je još dodato da je stradao, kako bi se pokazalo da Njegovo raspeće nije bilo samo privid stradanja i smrti, kako su govorili neki lažni učitelji, nego stvarno stradanje i smrt.

 

202. ZAŠTO JE REČENO DA JE ISUS HRISTOS BIO POGREBEN?

Rečeno je i da je pogreben. Ovo se takođe odnosi na uverenost u to da je On zaista umro i vaskrsao, jer su Njegovi neprijatelji, čak, postavili stražu pokraj groba i zapečatili ga.

 

203. KAKO JE ISUS HRISTOS MOGAO DA STRADA I UMRE, AKO JE BOG?

Isus Hristos je stradao i umro iako je bio Bog. No, On nije stradao i umro Božanskom nego čovečanskom prirodom, i ne zato što stradanja nije mogao da izbegne, nego zato što je hteo da postrada. Rekao je: Ja život svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od Mene, nego ga Ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga (Jn. 10, 17-18).

 

204. ZAŠTO SE GOVORI DA JE ISUS HRISTOS RASPET ZA NAS?

Da je Isus Hristos raspet za nas, rečeno je u tom smislu, da nas je On Svojom krsnom smrću izbavio od greha, prokletstva i smrti.

205. O tome Sveto Pismo ovako govori.

O izbavljenju od greha: U kome imamo izbavljenje krvlju Njegovom, i oproštenje grehova, po bogatstvu blagodati Njegove (Ef. 1,7).

O izbavljenju od prokletstva: Hristos nas je iskupio od prokletstva Zakona, postavši za nas prokletstvo (Gal. 3, 13).

O izbavljenju od smrti: A pošto ta deca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udela, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, i da izbavi one koji iz straha od smrti celog života bijahu krivci za svoje robovanje (Jevr. 2, 1415).

 

206. NA KOJI NAČIN NAS KRSNA SMRT ISUSA HRISTA IZBAVLJA OD GREHA I SMRTI?

Dakle, krsna smrt Isusa Hrista izbavlja nas od greha, prokletstva i smrti. Da bismo lakše verovali u ovu tajnu, reč Božija nas upoznaje sa njom, koliko je već nama moguće da to razumemo, i to kroz poređenje Isusa Hrista sa Adamom. Adam po prirodi predstavlja glavu celog ljudskog roda, koji, po svome prirodnom poreklu od njega, čini jedno sa njim. Isus Hristos, u Kome se Božanstvo sjedinilo sa čovečanskom prirodom, blagodatno je postao nova Svemoguća Glava ljudi, koje On sjedinjuje sa Sobom posredstvom vere. Kao što smo kroz Adama pali pod vlast greha, prokletstva i smrti, tako se kroz Isusa Hrista izbavljamo od greha, prokletstva i smrti. Njima (Svetima) Bog htede pokazati koliko je bogatstvo slave tajne ove među neznabošcima, koja je Hristosu vama, nada slave (Kol. 1, 27).

Jer ako se prestupom jednoga zacari smrt kroz jednoga, tim pre će oni koji imaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu carovati kroz jednoga Isusa Hrista (Rimlj. 5,17).

Nikakve, dakle, sad osude nema onima koji u Hristu Isusu ne žive po telu nego po Duhu. Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti. Jer što zakonu beše nemoguće, pošto beše oslabljen telom, Bog, poslavši Sina Svoga u obličju tela grehovnoga i zbog greha, osudi greh u telu, da se pravda zakona ispuni u nama, koji ne živimo po telu nego po Duhu (Rimlj. 8,14).

 

207. DA LI JE ZA SVE LJUDE POSTRADAO SPASITELJ?

Gospod Isus Hristos je postradao za sve nas: On je Sebe prineo na žrtvu za sve i stekao svima blagodat i spasenje. Ovo koristi onima od nas, koji sa svoje strane dobrovoljno prihvataju učešće u Njegovim stradanjima, saobražavajući se smrti Njegovoj (Fil. 3,10).

 

208. NA KOJI NAČIN MI UČESTVUJEMO U STRADANJIMA I SMRTI ISUSA HRISTA?

Mi učestvujemo u stradanjima i smrti Isusa Hrista posredstvom žive usrdne vere, posredstvom Svetih Tajni u kojima je pohranjena i zapečaćena sila spasonosnih stradanja i smrti Isusa Hrista, i, konačno, posredstvom raspinjanja svoga tela sa strastima i pohotama koje su mu svojstvene.

Ja – kaže Apostol – zakonom zakonu umreh, da Bogu živim. Sa Hristom se razapeh; a živim – ne više ja, nego živi u meni Hristos; a što sad živim u telu, živim verom Sina Božijega, koji me zavoli i predade sebe za mene (Gal. 2, 1920). Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt Njegovu se krstismo? (Rimlj. 6, 3) Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle ne dođe (1. Kor. 11, 26). A koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama (Gal. 5, 24).

 

209. NA KOJI NAČIN MOŽEMO RASPETI SVOJE TELO SA STRASTIMA I POHOTAMA?

Raspeti telo svoje sa strastima i pohotama moguće je uzdržavanjem od strasti i pohota, i delima koja stoje nasuprot tome. Na primer, kada nas gnev podstakne da ogovaramo neprijatelja i da mu nanosimo zlo, mi toj želji treba da se suprotstavimo: sećajući se kako se Isus Hristos na Krstu molio za Svoje neprijatelje, pomolimo se i mi za svoje, i na taj način raspinjemo strast gneva.

 

PITANJA ZA OVAJ ČAS:

 

1. O KOME SE GOVORI U SIMVOLU VERE DA JE „SIŠAO SA NEBESA“?

2. KAKO JE BOG MOGAO SIĆI SA NEBESA AKO JE SVUDAPRISUTAN?

3. ZBOG ČEGA JE SIN BOŽIJI SIŠAO SA NEBESA?

4. KOGA JE DOŠAO DA SPASI SIN BOŽIJI?

5. OD ČEGA JE DOŠAO DA SPASI LJUDE SIN BOŽIJI?

6. NA KOJI NAČIN JE ISUS HRISTOS IZVRŠIO NAŠE SPASENJE?

7. KAKVO JE BILO UČENJE SPASITELJA?

8. PRI KOM USLOVU JE HRISTOVO UČENJE SPASONOSNO ZA NAS?

9. PRI KOM USLOVU JE ZA NAS SPASONOSAN ŽIVOT ISUSA HRISTA?

10. ZAŠTO JE GOSPOD ISUS HRISTOS BIO RASPET?

11. KADA JE BIO RASPET GOSPOD ISUS HRISTOS?

12. ZAŠTO JE U SIMVOLU VERE REČENO DA JE ISUS HRISTOS STRADAO?

13. ZAŠTO JE REČENO DA JE ISUS HRISTOS BIO POGREBEN?

14. KAKO JE ISUS HRISTOS MOGAO DA STRADA I UMRE, AKO JE BOG?

15. ZAŠTO SE GOVORI DA JE ISUS HRISTOS RASPET ZA NAS?

16. NA KOJI NAČIN NAS KRSNA SMRT ISUSA HRISTA IZBAVLJA OD GREHA I SMRTI?

17. DA LI JE ZA SVE LJUDE POSTRADAO SPASITELJ?

18. NA KOJI NAČIN MI UČESTVUJEMO U STRADANJIMA I SMRTI ISUSA HRISTA?

19. NA KOJI NAČIN MOŽEMO RASPETI SVOJE TELO SA STRASTIMA I POHOTAMA?

 

 



[1] Ovo proroštvo znači da u narodu koji će proizići od Jakova neće prestati da vladaju vladaoci iz roda Judina, niti vođi iz njegova potomstva, dok ne dođe Spasitelj, kome će se (u duhovnom smislu) pokoriti svi narodi. I zaista -uoči Hristova rođenja na presto judejski seo je Irod, kao prvi car koji nije pripadao plemenu Judinom, već neznabožačkom plemenu Idumejaca.

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *