ČAS 12 – O GOSPODU ISUSU HRISTU

129. KAKO TREBA RAZUMETI IMENA „ISUS“, „HRISTOS“, „SIN BOŽIJI“?

Imena „Isus Hristos“ i „Sin Božiji“ treba shvatiti ovako: Sinom Božijim naziva se Drugo Lice Svete Trojice po Svome Božanstvu. Sin Božiji nazvan je Isusom kada se rodio na zemlji kao čovek. Hristom su ga nazvali Proroci u vreme dok se još očekivao Njegov Dolazak na zemlju.

130. ŠTA ZNAČI IME „ISUS“?

Ime „Isus“ znači „Spasitelj“, a dao ga je Arhanđel Gavrilo.

131. Ovo ime dato je Sinu Božijem prilikom Njegovog rođenja na zemlji, jer On se rodio da spase ljude.

132. ŠTA ZNAČI IME „HRISTOS“?

Ime „Hristos“ znači „Pomazanik“, i ono je nastalo od pomazivanja Svetim Mirom, kroz koje se daju darovi blagodati Duha Svetog.

133. KOGA SU JOŠ NAZIVALI POMAZANIKOM?

Ne naziva se samo Isus, Sin Božiji, Pomazanikom. Pomazanicima su se u starini nazivali carevi, prvosveštenici i Proroci.

134. ZAŠTO SE ISUS, SIN BOŽIJI, NAZIVA POMAZANIKOM?

Isus, Sin Božiji, naziva se Pomazanikom zato što su Njegovoj ljudskoj prirodi neograničeno predati svi darovi Duha Svetog. Na taj način, Njemu u najvećoj meri pripada i znanje Proroka, i svetost Prvosveštenika i moć Cara.

135. ŠTA ZNAČI IME „GOSPOD“?

Isus Hristos se naziva Gospodom u tom smislu da je On Istiniti Bog, jer je ime Gospod jedno od imena Božijih.

136. KAKO SVETO PISMO GOVORI O BOŽANSTVU ISUSA HRISTA?

Sveto Pismo o Božanstvu Isusa, Sina Božijeg, govori ovako: U početku beše Logos (Reč, Slovo), i Logos beše u Boga, i Logos beše Bog (Jn. 1, 1).

137. ZAŠTO SE ISUS HRISTOS NAZIVA JEDINORODNIM SINOM BOŽIJIM?

Isus Hristos se naziva Sinom Božijim Jednorodnim. Ovim se označava to da je samo On Sin Božiji, rođen iz Suštine Boga Oca i stoga jedna Suština sa Bogom Ocem, te da shodno tome neuporedivo prevazilazi sve svete Anđele i svete ljude koji se nazivaju sinovima Božijim po blagodati (Jn. 1,12).

138. DA LI SVETO PISMO NAZIVA ISUSA HRISTA JEDINORODNIM?

Sveto Pismo naziva Isusa Hrista Jednorodnim. Evo za primer nekoliko izreka jevanđeliste Jovana: I Logos postade telo i nastani se među nama, i videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine (Jn. 1, 14); Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Oca, On ga objavi (Jn. 1, 18).

139. KAKVA JE RAZLIKA SINA BOŽIJEG OD DRUGIH LICA SVETE TROJICE?

U Simvolu vere za Sina Božijeg je takođe rečeno da je on „od Oca rođen“. Ovim se ukazuje na to lično svojstvo kojim se On razlikuje od drugih Lica Svete Trojice.

140. KADA JE ROĐEN SIN BOŽIJI?

Rečeno je da je On rođen „pre svih vekova“, kako neko ne bi pomislio da je bilo vremena kada Njega nije bilo. Drugačije rečeno, ovim se ukazuje na to da je Isus Hristos isto tako Večni Sin Božiji, kao što je Večan Otac.

141. ŠTA ZNAČE REČI „SVETLOST OD SVETLOSTI?

Reči Simvola vere: “ Svetlost od Svetlosti“ kroz poređenje sa vidljivom svetlošću donekle objašnjavaju neshvatljivo rođenje Sina Božijeg od Oca. Gledajući na sunce mi vidimo svetlost; od te se svetlosti rađa svetlost koja se vidi na celoj našoj planeti, ali i jedno i drugo je jedna svetlost, nerazdeljiva, iste prirode. Slično tome, Bog Otac je večna Svetlost (1. Jn. 1,5); od Njega se rađa Sin Božiji, Koji je takođe večna Svetlost; Bog Otac i Sin Božiji su jedna večna Svetlost, nerazdeljiva, jedna Božanska priroda.

142. ŠTA ZNAČE REČI „BOGA ISTINITOG OD BOGA ISTINITOG?

Reči: “ Boga istinitog od Boga istinitog“ imaju to značenje, da se Sin Božiji naziva Bogom u pravom smislu te reči, isto kao i Bog Otac.

143. Ovo su reči Svetoga Pisma, uzete iz poslanice Apostola Jovana Bogoslova: A znamo da je Sin Božiji došao i dao nam (svetlost i) razum da poznajemo Istinitoga; i jesmo u Istinitome, u Sinu Njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život večni (1. Jn. 5, 20).

144. DA LI JE SIN BOŽIJI STVOREN?

Za Sina Božijeg je u Simvolu takođe rečeno da je rođen, a ne stvoren. Ovo je učinjeno radi razobličenja Arija, koji je bezbožno učio da je Sin Božiji stvoren.

145. ŠTA ZNAČE REČI „JEDNOSUŠNOG OCU“?

Reči „jednosušnog Ocu“ označavaju da je Sin Božiji jedne i iste Božanske Suštine sa Bogom Ocem.

146. KAKO O JEDNOSUŠNOSTI SINA I OCA GOVORI SVETO PISMO?

Sam Isus Hristos u Svetom Pismu za Sebe i za Boga Oca ovako kaže: Ja i Otac jedno smo (Jn. 10,30).

147. ŠTA ZNAČE REČI „KROZ KOGA JE SVE POSTALO“?

Reči Simvola vere: „Kroz koga je sve postalo“ pokazuju da je Bog Otac sve stvorio kroz Sina Svoga kao kroz večnu Premudrost i Reč (Logos, Slovo) Svoju. Sve kroz Njega postade, i bez Njega ništa ne postade što je postalo (Jn. 1, 3).

Prepodobni Jovan Damaskin piše: „(Verujem) u jednoga Sina Božijega Jedinorodnoga, Gospoda našega Isusa Hrista, od Oca rođenoga pre svih vekova, Svetlost od Svetlosti, Boga istinitoga od Boga istinitoga, rođenog, ne stvorenog, jednosuštnog sa Ocem, i kroz Koga je sve postalo. Govoreći „pre svih vekova“, ukazujemo na to da je njegovo rođenje bezvremeno i bespočetno, jer Sin Božiji, Koji je blistanje slave i obraz Očeve ipostasi, živa premudrost i sila, Logos ipostasni, te suštastvena i savršena i živa ikona nevidivoga Boga, nije iz nebića priveden u biće, nego je svagda bio sa Ocem i u Njemu, i večno i bespočetno se iz Njega rađa; jer nikada nije bilo Oca a da nije postojao Sin, nego kad je bilo Oca, bilo je i Sina Koji je iz Njega rođen; jer nije moguće nazvati koga Ocem bez Sina. Jer, inače, nemajući Sina, nije bio Otac, a ako je posle toga stekao Sina, onda je postao Otac a da pre toga nije bio Otac, i ne bivajući Otac pretvori se u Oca, što je tvrđenje pogubnije od svake hule. Jer, nemoguće je reći za Boga da je lišen prirodne sposobnosti rađanja; a sposobnost rađanja iz sebe je u tome, naime, da ono što se iz nekoga rađa podobno po prirodi, biva iste suštine sa onim koji rađa.

A kada je reč o rađanju Sina, nečasno je govoriti da mu je posredstvovalo vreme i da je Sinovo biće nastalo posle Oca. Jer velimo da je, od Njega, odnosno, od prirode Oca, rođenje Sinovo. A ako li ne prihvatimo da Sin od početka postoji zajedno sa Ocem, od Kojega je rođen, uvodimo promenu u ipostasi Oca: odnosno, da je, ne budući isprva Otac, kasnije to postao; jer tvar, iako je nakon toga nastala, nije suštine Božije, nego je Njegovom voljom i silom privedena iz nebića u biće, a time se promena nije kosnula prirode Božije. Naime, rađanje je u tome da iz suštine onoga koji rađa proishodi ono što je rođeno podobno po suštini, dok stvaranje i sazdavanje biva spolja, a ne iz suštine sazdatelja i tvorca,a tvorevina i sazdanje potpuno su neslični sa tvorcem.

Zato je samo u Boga, Koji je jedini bestrasan, nepromenjiv, nepreložan i svagda na isti način postoji, bestrasno i rađanje i stvaranje; pošto je On po prirodi bestrasan i neizmenjiv, budući da je jednostavan i nesložen, nije prirodno da podnosi strasti (stradanja) ili izmene, bilo pri rađanju, bilo pri stvaranju, niti, opet, potrbuje ičiju saradnju. Ali, rađanje je, s jedne strane, bespočetno i večno, budući da je delo Njegove prirode i iz Njegove suštine proishodi, tako da onaj koji rađa ne trpi promeni, te ne postoji Bog prvobitni i Boga kasniji i On ne poprima dodatno svojstvo.

Stoga dakle, večni Bog rađa Svog Logosa, Koji je savršen, bespočetan i beskonačan, da ne bi Bog, čija je priroda i biće iznad svakog vremena, rađao u vremenu. Jasno je, međutim, da čovek rađa na suprotan način, jer podleže postojanju i propadanju, promeni i umnožavanju, poseduje i telo te je u svojoj prirodi stekao muški i ženski pol, budući da je muškome za rađanje potrebna ženska pomoć. nego, neka milostiv nam Bude Bog Koji je iznad svega i prevazilazi svaki um i shvatanje.

Uči, dakle, Sveta Vaseljenska i Apostolska Crkva o istovremenom postojanju Oca i Njegovog Jedinorodnog Sina, Koji je iz Njega nevremeno i ne menjajući se, i bestrasno i neshvativo rođen; onako kako zna da rađa jedino Bog svega postojećeg; kao što istovremeno postoje vatra i svetlost, koja je iz nje, a da vatra nije prvobitna, a svetlost naknadna, nego postoje istovremeno; i kao što svetlost koja se uvek rađa iz vatre, uvek u njoj i prebiva, ne razdvajajući se nikako od nje, tako se i Sin od Oca rađa, nikako se od Njega ne razdvajajući, nego uvek u Njemu boraveći. Ali, s jedne strane, svetlost od vatre, koja se iz nje nerazdeljivo rađa i svagda u njoj prebiva, nema posebno postojanje u odnosu na vatru (jer predstavlja prirodno svojstvo vatre); a, s druge strane, Sin Božiji, Jedinorodni, iako je od Oca rođen nerazdeljivo i bez odstojanja, te svagda u Njemu boravi, ima posebnu ipostas u odnosu na Oca.

Logosom i blistanjem se On, dakle, naziva, jer se bez spajanja, bestrasno, nevremeno, nepromenjivo i nerazdeljivo rađa od Oca; Sinom i obrazom Očeve ipostasi naziva jer je savršen i ipostasan i po svemu podoban Ocu osim po nerođenosti; a Jedinorodnim, jer je On jedan jedini samo od jednoga Oca rođen; te niti je ikakvo drugo rođenje slično rođenju Sina Božijeg, niti, pak, postoji neki drugi Sin Božiji. Jer, iako i Duh Sveti od Oca ishodi, to ne biva rođenjem nego proishođenjem. To je drugačiji način postojanja, nepostiživ i nespoznajan, kao što je i rođenje Sina. Jer sve što Otac ima, Njegovo (Sinovo) je, osim nerođenosti, koja ne ukazuje na razliku u suštini niti u dostojanstvu nego na razliku u načinu postojanja. Kao što se Adam, budući nerođen (jer ga je Bog sazdao) i Sit koji je rođen (jer je sin Adamov) i Eva, koja je proizašla iz Adamovog rebra (jer ni ona nije rođena), ne razlikuju uzajamno po suštini (jer svi troje behu ljudi), nego po načinu postojanja.

No i ovo valja znati, da naziv za očinstvo, sinovstvo i ishođenje nije od nas prenet na blaženo božanstvo, nego naprotiv, otuda je nama predat, kao što veli božanski Apostol: Radi toga preklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda našega Isusa Hrista, od Koga svaki rod na nebesima i na zemlji (ima svoje ime).

Ako Oca nazivamo početkom (načelom) Sina, te većim od Njega (Jn. 14:28), ne pokazujemo time Njegovu prevashodnost u vremenu ili po prirodi u odnosu na Sina… kroz Kojega je i vekove stvorio, niti ikakvu drugu prevashodnost, osim po uzroku, odnosno, da je Sin od Oca rođen, a ne Otac od Sina, i da je Otac uzrok Sinu po prirodi, kao što velimo da iz svetlosti ne proizilazi vatra, nego iz vatre svetlost. Kada, dakle, čujemo da je Otac početak Sinu, te veći od Njega, imajmo na umu da je to po uzroku. Te kao što ne kažemo da je vatra jedne suštine, a svetlost druge, tako ne možemo reći da je Otac jedne suštine a Sin druge, nego su jedne te iste. I kao što kažemo da vatra blista svetlošću koja iz nje proizlazi, i ne smatramo da je ta svetlost, koja iz nje proizlazi, sredstvo koje služi vatri, nego je ona pre prirodna sila vatre, tako kažemo da sve što Otac stvara, čini to kroz Jedinorodnog Sina Svog, ali ne kao kroz delatno oruđe, nego kroz suštatstvenu i ipostasnu silu. I kao što kažemo da vatra svetli, a govorimo, opet, da svetlost od vatre svetli, tako isto što Otac čini, to isto čini i Sin (Jn. 5:19). Ali dok svetlost nema svoju posebnu ipostas u odnosu na vatru, dotle Sin predstavlja savršenu ipostas nerazdeljivu od otačke ipostasi, kako smo već prikazali. Nemoguće je, pak, u tvorevini pronaći sliku koja sobom može tačno izobraziti način postojanja Svete Trojice. Jer, kako će ono što je stvoreno i složeno i pokretno i promenjivo i opisivo, ono što ima oblik i što je propadivo, jasno pokazati nadsuštastvenu božansku suštinu koja je u potpunosti drugačija? Izvesno je, međutim, da je sva tvar sa svim tim mnoštvom svojstava u sprezi, i da je sva tvar po svojoj prirodi podložna propadivosti“. (Tačno izloženje pravoslavne vere, 1,8).

 

PITANJA ZA OVAJ ČAS:

 

1. KAKO TREBA RAZUMETI IMENA „ISUS“, „HRISTOS“, „SIN BOŽIJI“?

2. ŠTA ZNAČI IME „ISUS“?

3. ŠTA ZNAČI IME „HRISTOS“?

4. KOGA SU JOŠ NAZIVALI POMAZANIKOM?

5. ZAŠTO SE ISUS, SIN BOŽIJI, NAZIVA POMAZANIKOM?

6. ŠTA ZNAČI IME „GOSPOD“?

7. KAKO SVETO PISMO GOVORI O BOŽANSTVU ISUSA HRISTA?

8. ZAŠTO SE ISUS HRISTOS NAZIVA JEDINORODNIM SINOM BOŽIJIM?

9. DA LI SVETO PISMO NAZIVA ISUSA HRISTA JEDINORODNIM?

10. KAKVA JE RAZLIKA SINA BOŽIJEG OD DRUGIH LICA SVETE TROJICE?

11. KADA JE ROĐEN SIN BOŽIJI?

12. ŠTA ZNAČE REČI „SVETLOST OD SVETLOSTI?

13. ŠTA ZNAČE REČI „BOGA ISTINITOG OD BOGA ISTINITOG?

14. DA LI JE SIN BOŽIJI STVOREN?

15. ŠTA ZNAČE REČI „JEDNOSUŠNOG OCU“?

16. KAKO O JEDNOSUŠNOSTI SINA I OCA GOVORI SVETO PISMO?

17. ŠTA ZNAČE REČI „KROZ KOGA JE SVE POSTALO“?

Rubrika: Uncategorized

O Autoru ()

Pravoslavni misionarski centar „o. Danil Sisojev“ pokrenut je na Bogojavljenje 2010. godine sa ciljem da se pravoslavni hrišćani što više čuju i saznaju o ispunjavanju poslednje Spasiteljeve zapovesti (Mt. 28:19-20) koju Njegova Crkva danas izvršava. Predlog za stvaranje samog centra dao nam je Mučenik čije ime naš centar nosi, na nekoliko dana pre nego što je postradao za Hrista. Naš cilj je da, koliko je u našoj moći, pomognemo kako spoljašnju tako i unutrašnju misiju Crkve. Zato smo pokrenuli jednu akciju pod nazivom „500x100“, koja za cilj ima da okupi 500 revnosnih pravoslavnih hrišćana koji bi donirali 100 dinara mesečno za potrebe misije Crkve. Ako želite da detaljnije pročitate o našem poduhvatu, prijavite se OVDE.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *